Керубини и опера – Композиције Луиђија Керубинија и Жана-Франсоа Ле Сиера

Лодоиска, прва Керубинијева опера која је стекла европску славу, премијерно је изведена у Паризу 1791. године у Позоришту Фејдо. Било је то пет година по Керубинијевом доласку у француску престоницу и две године након избијања буржоаске револуције. Упркос револуционарним догађајима, Позориште Фејдо било је у рукама аристократа те га је финансирао гроф од Провансе, брат свргнутог краља Луја XVI и потоњег суверена, Луја XVIII. Прича Лодоиске, пољске принцезе заљубљене у грофа Флореског, коју из заточеништва љубоморног властелина Дурлинског спасава тартарски ратник и краљ Тицикан, заснована је на веома популарном роману Жан-Батиста Лувеа де Кувреа. Керубини је оперу осмислио као 'херојску комедију', подврсту француске opere comique, успевши да иронијски призове херојски патос комбинујући комичне ликове, са застрашујућим сценама заточеништва и битке, што је на музичком плану испраћено вешто оствареном синтезом Глукове и Паизијелове традиције.

Жан-Франсоа Ле Сиер, рођен као и Керубини 1760. године, свој пробој на париску оперску сцену начинио је постављајући три запажене и успешне опере у Позоришту Фејдо. Прва, под насловом Пећина, премијерно је изведена у фебруару 1793. године, непуне две године након Керубинијеве Лодоиске. У овој 'лирској драми', рађеној према пикарском роману Повест Жила Бласа Сантиљанца Алена-Ренеа Лесажа, Ле Сиер је покушао да спроведе снажније прожимање стилских елемената комичног и озбиљног оперског жанра. Наредно сценско остварење била је opera comique Пол и Виржини, или Храм врлине. У овом делу приметан је особени квалитет Ле Сиеровог оперског израза - непрекидни драмски и експресивни набој поцртан употребом оштрих хармонија и  испрекиданих мелодија.

Емисију уређује Срђан Атанасовски.