Музичка традиција Индије
Прве недеље децембра посветили смо индијским класичним комадима из карнатске традиције.
Карнатска музика усмерена је на вокални израз као и на круг рефлексивних и филозофских тема, и чини један од два велика система југа Индије (заједно са хиндустанском музиком). Као и у другим индијским класичним традицијама, карнатске песме и комади заснивају се на срути систему релативних тонских висина, мелодијским обрасцима рага и ритмичким циклусима тала, који постављају основе за константе и импровизацију (манодхарма) у музичком извођењу. Карнатској музици приписује се божанско порекло, а у појединим манускриптима се порекло свара повезује са имитацијом звукова животиња и птица. Сматра се да су се карнатски и хиндустански жанрови издвојили у 12. веку, када је на хиндустанску традицију утицај извршила персијско-исламска музика, док је карнатска остала у већој мери изолована од страних утицаја.
Посебно место у карнатској традицији заузима крити - троделна форма дужег трајања, коју представљамо у овој емисији. Крити или киртанам комад чине палави - део еквивалентан рефрену, потом анупалави који одговара другом стиху, и напослетку закључни стих чаранам. Ова форма опстала је све до данас, и одликује се истанчаношћу вокалне деонице, док је инструментална пратња унеколико подређена и изводи се у стилу ‘налик певању', који се назива гајаки.
Уредница: Ива Ненић
Коментари