Дани нове камерне музике у Витену 2010

На концерту одржаном 25. априла 2010. године кларинетиста Герет Дејвис представио је специфичан концепт новог односа према џез традицији. Наиме, он сматра да музичко наслеђе Северне Америке у виду џез стандарда треба «деконструисати». Другим речима, Дејвис у концепту стандарда као мелодијско-ритмичке целине, која се користи као платформа за импровизацију, види поље концентрисања историјског  наслеђа «живе» музичке праксе. Стандарди су «преживели» до данашњег времена управо захваљујући стратегијама представљања нових тенденција у импровизацији «на познатом терену». На путу ка «оригиналу» наилази се на бројне утицаје из различитих историјских периода, што у композиционом смислу резултира делима чија се звучност може разумети као својеврсно путовање кроз време у коме се, имајући у виду позицију савременог аутора и слушаоца, историјске референце не симулирају већ «поново откривају».

Прво ћемо емитовати композицију Екшн фор Џексон за бас кларинет Роланда Дахиндена која, по речима аутора, представља „искривљено сећање" на познати стандард са почетка шездесетих година прошлог века Serene Ерика Долфија. Аутор од фрагмената стандарда покушава да склопи нову целину, полазећи од хаотичности џез импровизације ка новој целовитости дела, чиме подсећа на сликарски поступак Џексона Полока.

Емисију настављамо композицијом Тло за контрабас кларинет Евана Џонсона, коју је поручио град Витен. Назив упућује на специфичан поступак односа према «узору», што је у овом случају џез стандард Харолда Алена Stormy weather, настао тридесетих година. Аутор тежи да специфичности звука контребас кларинета истакне користећи га као изразито мелодијски инструмент, поверавајући му захтевне хроматске линије, у којима се на тренутке могу препознати фрагменти стандарда. Виртуозитет и структура дела упућују на процес обрнут од уобичајеног, будући да се сам стандард не варира, већ се «открива» из импровизационог тока.

До краја емисије слушаћемо дело My funny V за бас кларинет Бернхарда Ланга. Као и у својим Монадологијама, Ланг слободно користи поступке и мотиве из различитих музичких епоха у процесу компоновања које одређује као «ре-структурирање» и «ре-компоновање». Иако је пре свега композитор савремене музке, Ланг својој композиционој техници подређује и џез идиоме, проналазећи, тако, начин да један од најпознатијих стандарда џеза My funny Valentine, открије у новом руху свог савременог израза.