Савремена јапанска музика

Водећа личност јапанског постминимализма, Мамору Фуџиеда рођен је 1955. године. Завршио је студије композиције на Музичкој академији у Токију, а потом и докторске студије на Универзитету Калифорнија у Сан Дијегу - снажан утицај на њега је оставио рад са Мортоном Фелдманом и Гордоном Мамом. Фуџиеда у својим истраживањима остварује различите видова сарадње са уметницима попут Џона Зорна и Малкома Годстејна, затим са саставом Deep listening Полин Оливерос и експерименталним театром Рен-Нику Кобо. Кроз заједничко музицирање он настоји да развије композиционе методе који одступају од минималистичке традиције, отварајући на тај начин нови простор који музику ослобађа од субјективитета, тако што је деконструише и урања у мрежу међуљудских релација. Било да у својој музици креира „звучне скулптуре", које се појављују кроз интеракцију између плесача и предмета који додирује, или да „очитава" протицање електричне струје кроз цвет орхидеје како би изразио треперење природе, Мамуро Фуџиеда у свом уметничком раду спроводи иновативне поступке који технологију повезују са природом, композитора са извођачем, а музику са слушаоцима.

Приликом стварања композиције Ноћно појање из 1994. године овај јапански уметник био је инспирисан сликањем песком Навахо Индијанаца које шамани користе у ритуалима лечења. Комбиновањем компјутерски генерисаних звукова са јапанским традиционалним инструментима и будистичким духовним појањем, Фуџиеда у овом делу остварује особен звучни резултат, који критичари тумаче као прави пример савремене експерименталне сцене, али и као оживљавање „светих ритуала".

Уредник: Ивана Миладиновић-Прица