Поводи – Награда „Златно перо“ Александру Милосављевићу

Овај текст емитован је 25. септембра 2009. у Хроници Трећег програма, а 5. новембра ове године аутору је уручена Танјугова награда ''Златно перо'' за најбољу позоришну критику написану о представама на Битефу у последње две године. Поред Милосављевићевог текста објавићемо и образложење жирија за доделу награде ''Златно перо''.

Осврт Александра Милосављевића биће штампан у броју 145 часописа  Трећи програм, који ће се појавити крајем године.

*    *    *

Образложење награде „Златно перо" Александру Милосављевићу

Жири за доделу Танјугове награде „Златно перо" за најбољу позоришну критику написану о представама на Битефу у последње две године, који је радио у саставу Ксенија Радуловић, театролог и директор Музеја позоришне уметности Србије, Зорица Пашић, новинар, Зорица Димитријевић, новинар Танјуга, Милош Лолић позоришни редитељ и Иван Меденица, театролог и позоришни критичар, предеседник жирија, донео је једногласну одлуку да ове године награду додели Александру Милосављевићу за критику представе Аеропорт Кидс Театра Види из Лозане са 43. Битефа, емитовану на Трећем програму Радио Београда.

У свом раду, жири се руководио двама међусобно повезаним критеријумима: иманентним одликама критика - њиховим стилом, дубином и свеобухватношћу аргументације - али и тиме да ли успевају да препознају и артикулишу особености иновативних театарских тенденција које промовише Битеф.

Треба, наиме, имати у виду да „Златно перо" није „обична" награда за позоришну критику, већ да је њена основна премиса способност критичара да разуме, тумачи, воли, контекстуализује, комуницира, па ако хоћете и релевантно полемише с театром који би требало да помера границе сценског израза. Награђена критика задовољава све те критеријуме: поред детаљне анализе провокативних социјалних и политичких тема ауторског пројекта Лоле Аријас и Штефана Кегија, као и њеног естетски сложеног позоришног језика, она ставља представу у бројне шире контексте - од савременог корпоративног бизниса до тековина и историје самог Битефа - а не скрива ни критичареву искрену, емотивну реакцију на представу. Нису занемарљиве ни њене стилско-језичке вредности, изузетна пластичност и сликовитост у језичком евоцирању ефемерног театарског чина, у претакању сценске радње у реч.

Поред саме критике, жири је имао у виду и неке друге, професионално такође битне критеријуме, а пре свега чињеницу да је Александар Милосављевић, отакако се пре више година активно посветио позоришној продукцији, наставио да пише критике искључиво о страним представама играним на Битефу или другим гостовањима, те је тако, избегавајући ситуацију конфликта интереса, чувао етички интегритет професије.

Последње, али не и најмање битно, жири је имао пуну свест да је награда Александру Милосављевићу уједно и награда редакцији за коју аутор пише. Не само да је, генерално, радио један од ретких медија на којем је још, у овој нашој свеопштој медијској естрадизацији и проституцији, могуће озбиљно третирати феномене уметности и културе, већ је, конкретно, Трећи програм Радио Београда највиши стуб одбране таквог односа према уметности. Он је, дозволићете ми ову патетику, титанска институција српске културе за коју верујем да ће одолети свим ударима капитала, профита, тржишних захтева, потрошачког лудила, маркетиншких блефова и свих других одлика друштва које, да затворим овај круг, на типично швајцарски, благо иронични начин, критикује представа Аирпорт Кидс о којој је Александар Милосављевић написао, по мишљењу жирија, најбољу „битефовску критику" у последње две године.

Иван Меденица

Уредница емисије: Тања Мијовић.