Опере – Оторино Респиги: Семирама

Респиги је имао 31 годину када је написао ово дело као свој други оперски покушај, а критичари су после премијере записали да је ово "прва велика опера италијанског репертоара која је написана у Штраусовом стилу". Да је Респиги приликом компоновања Семираме инспирацију потражио у Штраусовом оперском стваралаштву, откривају не само оркестација и колорит опере, већ и лик главне јунакиње чија трансгресивна природа носи карактеристике чувене Саломе. Поред Штраусовог утицаја, осећају се и одсјаји Дебисијевог Пелеаса, док декламаторни пасажи сведоче о годинама које је Респиги провео студирајући и радећи у Русији. Посебно је инстересантно духовно сродство Семираме са данас много познатијом опером Турандот Ђакома Пучинија, написаном деценију касније - њима су заједничке егзотична атмосфера, окрутна принцеза, тенор који се заљубљује у погрешну сопранску протагонисткињу, итд.

Опера је доживела успех код критичара, иако је дело написано када Респигијев препознатљиви ауторски рукопис још увек није био у потпуности формиран. Ипак, сви елементи потоњег Респигијевог писма су присутни: изузетна оркестрациона инвентивност, мелодична вокална линија, осећај за атмосферу и колорит. Готово све солистичке арије у опери започињу проширеним, богатим оркестарским уводом, а у самој радњи чести су плесови и процесије које је омогућио егзотични „вавилонски" сиже. У извесном смислу цела опера се може доживети као оркестарска фантазија у коју су утакне вокалне линије, налик рељефу.

Сиже опере Семирама Оторина Респигија бави се љубављу окрутне вавилонске краљице Семираме према војсковођи Меродаху, који је заљубљен у њену дворску даму Сузијану. У комплексном заплету, на крају опере се испоставља да је Меродах заправо Семирамин давно изгубљени син Нинија.

У насловној улози наступа Ева Мартон, док је Сузијана Вероника Кинчеш. Лик Меродаха изводи Ландо Бартолини, а Фалазар је Лајош Милер. Улоге Ормуса и Сатибара поверене су Ласлу Полгару и Тамашу Клементису. Хором Мађарске радиотелевизије и Државним оркестром Мађарске диригује Ламберто Гардели. Слушате једини до сада објављени снимак ове опере, који је реализовао Хунгаротон 1990. године.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић.