Антологија српске музике

Овај српски композитор, рођен у Осјеку, бавио се педагошким и диригентским радом. У два наврата је управљао хоровима: Академским певачким друштвом Балкан (1925-1926) и Српским певачким друштвом (1934-1935) у Загребу. Као композитор био је наклоњен вокалној музици. Тајчевићев опус обухвата соло песме и низ успелих мешовитих, мушких и женских хорова на световне и религиозне текстове. На пољу православне духовне музике написао је две литургије, Четири духовна стиха и Опело.

Вечерашња емисија посвећена је Тајчевићевој Литургији из 1931. године. Ово дело обухвата цео текст литургије Светог Јована Златоустог. Иако нема црквених напева мелодија је у складу са богослужбеним темпом и поретком. Хорска фактура се разнолико развија. У неколико наврата композитор примењује једногласни почетак да би касније направио изражајну вишегласну градацију. Такву структуру доносе песме Придите и Оца и Сина. Једноставност и динамичност карактеристичне су за ставове Јако да царја и Оче наш, док у песми Свјат након уводног тутија следи фугато на текст „Благословен грјади". Лепотом мелодије, изражајном полифоном структуром и модално обојеним хармонијама плени причасна песма Господи услиши коју се можемо уочити и на репертоарима данашњих црквених хорова. Слушаћете снимак извођења из маја 1991. године, које се одликује изврсно мелодијски осмишљеним једногласним и двогласним возгласима тенора и баса. Возгласе је, за ову интерпретацију Литургије Марка Тајчевића, осмислио диригент Душан Миладиновић. Трудио се да возгласи поред мелодијске добију и драмску функцију тако да пред појединим песмама солиста уместо речи свештеника пева почетне стихове песме која следи. Пева хор Београдски мадригалисти под управом Душана Миладиновића. Солисти су бас Живан Сарамандић и тенор Миливој Петровић.

Уредница циклуса: Милица Андрејевић.