Сублимне фреквенције – ОК џез ансамбл
У петак 19. новембра у емисији Сублимне фреквенције настављамо представљање најранијих снимака "ОК џез ансамбла" из Конга, који су начињени у периоду између 1955 и 1956. године. Пуни назив овог састава који је формирао потпуно нов израз у афричкој популарној музици друге половине XX века, је био "Tout Puissant Orchestre de Kinshasa" или у преводу "Свемогући оркестар Киншасе". Овај бенд су 1955.године основали Жан Серж Есу, кларинетиста и саксофониста и Франсоа Луамбо Макаиди, лидер и певач, познатији у историји афричке музике као Франко.
Франсоа Луамбо Макаиди Франко је био водећа фигура афричке музике у другој половини XX века. Рођен је 1938. године у доњем Заиру, али се као дечак преселио са родитељима у Киншасу. Са само седам година почео је да свира гитару пролазницима на улици, где га је приметио Пол Ебенго Девајон који га је научио основама гитарског свирања и примио у свој бенд. Дванаестогодишњи Франко је тако дебитовао као члан ансамбла Ватам где је импресиониорао публику својом изражајношћу на инструменту који је био у то доба већи од њега самог. Убрзо постаје један од најбољих извођача конгоанског гитарског стила званог себене, али истовремено прихвата утицаје кубанске румбе постајући тражен хитмејкер.
Године 1955. Франко оснива Свемогући џез окрестар Киншасе заједно са Жан Сержон Есуом, и њихов карактеристични афрокубански звук доноси им велику популарност у Конгу. У време проглашења независности Франко напушта земљу и сели се у Белгију, како би неометано наставио музички рад, али на позив председника Мобутуа Сесе Секуа, враћа се у отаџбину. ОК џез ансамбл добија подрушку владе, али Франко се не устручава да буде критичан према режиму, због чега бива неколико пута хапшен, чиме у очима обожавалаца добија још већу популарност.
Франсоа Луамбо Макаиди Франко током седамдесетих година гради право музичко царство у Киншаси, постајући један од најпопуларнијих афричких музичара уопште. Био је власник више дискографских кућа и четири најпопуларнија и највећа ноћна клуба у главном граду Конга. Тој популарности је допринео и оригинални спој афрокубанске музике, афричких ритмова и плесног сукус жанра који је промовисао. Тако су настали његови први панафрички хитови попут Infelidité Mado или осамдесетих година песма о жиголу Марио. Године 1987. проширила се вест да је Франко болестан - једина песма коју је те године објавио звала се Пазите на Сиду. Претпоставља се да је преминуо од последица ове болести две године касније у Белгији, а током четвородневне државне жалости у Конгу су на свим радио станицама пуштане само Франкове песме.
Уредница емисије: Ксенија Стевановић.
Коментари