Музика вива - Дани нове камерне музике у Витену 2010

Са циклусом својих Монадологија, чији назив упућује на дело Готлиба Лајбница, Ланг се усмерио ка питањима музичке онтологије и специфичним попступцима мета-компоновања. Ланг одређује "основни" недељиви, базични елемент музике - ћелију монаду, како би испитивао структуру иманентну тонском делу. Сама "ћелија", иако из света музике, није музичке већ технолошке природе. Она за аутора нема сопствену музичку структуру, већ је ствара током композиционог процеса, бивајући градивни елемент структуре у којој бит музичког постаје сагледива. Другим речима, помоћу комјутерског софтвера који је Ланг развио, "ћелија" се преводи у код програма, који генерише одређену структуру, а затим композитор ту структуру преводи "назад" у музичко дело. Ове аутоматски генерисане, пре свега, хармонске структуре постају лупови у којима се врши, како аутор наводи, "гранулација времена", аналогна техникама из кинематографије. Сам аутор наводи да звучни резултат његове композиције често асоцира на прескакање игле на плочи или покварен ЦД плејер, због намерног симулирања механицизма лупованих сегмената. Естетске промене су нужност технолошких иновација на поетичком плану, и Ланг то жели нарочито да истакне.

У Монадологији VII...за Арнолда, Ланг за "матичне ћелије" узима мотиве из Шенбергове Камерне симфоније опус 38. Четири мотива се могу метафорично описати као узорак "ткива" Шенберговог дела који, "пресађен" у Лангов естетички контекст, бива подвргнут специфичним условима софтверског ауто-генерисања. Тако, ови мотиви, иако музички, постају код софтвера, не-музичка мета-платформа из које композитор новостворену структуру "преводи" у дело. Композиција је сачињена од лупова заснованих на "преведеним" хармонским структурама. Сваки од ставова је заснован на једном мотиву из Шенбергове симфоније - а њихови називи су на први поглед традиционални: тема 1, тема 2, тема 3, тема 4 и кода.

Уредник емисије: Милан Милојковић.