Савремене хрватске песникиње

У шестој емисији овог циклуса (недеља, 14. новембар) можете слушати стихове Весне Крмпотић, Марије Андријашевић и Гордане Бенић. 

Из Увода Дарије Жилић:

Весна Крмпотић (1933) ауторка је импозантог песничког опуса. Пре свега, може се истаћи њена окренутост означеном, односно потреба да не подлегне трендовима, већ да у својим песмама, обогаћеним искуством источних религија и гноза, пропитује душу, љубав, јединство света. Притом треба нагласити да је за њу посебно важна инвокација божанског, односно неинсистирање на идентитету као разлици. Наиме, у њеним песмама ће баш бити наглашена потреба да се субјект не дели од објекта, већ да долази до њиховог претапања. Посебно треба издвојити њен песнички пројект 108 пјесама у 108 књига.

Марији Андријашевић је 2007. објављена запажена збирка песама Давиде, свашта су ми радили. Њено песништво издваја радикална исповедност. Но ауторка је успела да избегне замке које се обично доводе у везу са конфесионалношћу. Њена јунакиња је ситуирана у деструктивни породични контекст, те она иронично пише о институцији породице, о породичним и друштвеним ритуалима, али и о језику конвенција. У њеном поетизирању нема сукцесивности - мењају се реминисценције на болну прошлост и антиципације које се поигравају стереотипима среће и уређености грађанског живота. Стога је посебност овог рукописа у том радикалном излагању себе, у исповедности која није терапеутска, у неоромантичарском бележењу емоција за које на једном месту каже да су дислоциране.

У последње време, пре свега захваљујући критичару Бранку Малешу и критичарки Теи Бенчић Римај, говори се о изузетном песништву сплитске ауторке Гордане Бенић (1950). Бенић се најтежим песничким обликом, песмом у прози, окреће иреалном, магичном, као да зове сећања с прага Постанка света. У њеном песништву не налазимо песничко „ја", већ је реч о космогонији, стварању митског света и реконструисању званичне историје. Чести митемски топос у песништву Гордане Бенић управо је Диоклецијанова палата, чији лавиринт постаје њена трајна преокупација и извор за фантазмагоричне поетске слике.

Уредница циклуса: Адриана Захаријевић.