Музика вива - Дани нове камерне музике у Витену 2010

Адамекова композиција Би-лоу-ап (Б-лоw уп) за камерни ансамбл резултат је истраживања звучних могућности традиционалних инструмената и звукова који се могу добити у свакодневном животу, а које је подстакнуто специфичном извођачком праксом бечког ансамбла. Адамек истражује могућности глисанда на жицама клавира, гудачких инструмената и електронских цеви прикључених на кућни усисивач. Такође, начин извођења на традиционалним инструментима обогаћен је употребом гитарских слајдова и трзалица, док гудачи користе различите скордатуре. Циљ је постизање сличности између звучног спектра цеви усисивача, са једне и инструмената  подвргнутих овом поступку, с друге стране. Композиција се састоји из три дела и у сваком од њих аутор ставља у фокус неки од глисанда: први део реферира на убрзавање дисања човека, други је заснован на звучним таласима који су ритмизовани у својеврсном ачелеранду а у трећем, према речима Адамека таласи енергије образују ритмичку матрицу.

Друго дело које ћемо представити у емисије је композиција Фрагмент сна Фридриха Церхе.У фокусу Церхине уметничке интенције јесте древно питање - како превазићи ограничења које поставља време. У том смислу, не изненађује назив који имплицира да се не ради о сну самом, већ о фрагменту већ сањаног сна.. Церха настоји да доживљај времена у сну пренесе у подручје естетског, где заокружено и довршено музичко дело, заступа идеју заустављеног времена из сна. Попут фрагмента сна који се не доживљава као процес у времену, већ као исечак у коме је ухваћен „комад" времена, тако и у Церхиној композицији, Ингарденовски речено, дело није процес, већ предмет који траје у времену. Парадоксално, оно истиче своју „процесуланост" негирањем сопствене временске просторности. Или, како је аутор описао своје дело - „Нешто покушава као у сну да се креће. Медјутим, то је немогуће".

Уредник емисије: Милан Милојковић.