Жак Рансијер: Филмска фабула

Жак Рансијер, филозоф, професор естетике и политике на Универзитету Париз VIII, у својој књизи Филмска фабула анализира различите облике сукоба двеју различитих поетика који чини срж самог филма. Између сна Жана Епстена и енциклопедије ослобођене свих илузија Жан-Лика Годара, између збогом, позоришту и добар дан, телевизијо, пратећи Џемса Стјуарта по америчком западу или Жила Делеза по његовој земљи концепата, Рансијер доказује да је филмска фабула, у ствари, увек недосегнута, осујећена фабула. Својом недосегнутошћу она брише границе између документа и фикције. Као сан уметника 19. века, фабула прича причу о 20. веку.

„Девојчица и њен убица загледани у излог, црна силуета која силази степеништем, исцепана сукња колхознице, жена која трчи у сусрет мецима: филмске слике које носе потпис једног Ланга, Мурнауа, Ајзенштајна или Роселинија, истовремено иконизују филм и скривају све његове парадоксе. Уметност је увек и идеја и сан о уметности. Филозофија је већ промислила поистивећивање жеље за уметношћу  и непристрасног погледа ствари, позориште и роман то су покушали на неки свој начин. Међутим, филм је то њихово очекивање испунио тек по цену осујећивања те истоветности. Двадесетих година прошлог века на филм је гледано као на нови језик новонасталих чулних идеја који је раскидао са ранијом уметношћу прича и ликова. Али, филм ће поново успоставити исте, у књижевности и сликарству једном већ разбијене, интриге, типове и жанрове."

Уредница циклуса: Оливера Гаврић Предић.