Часлав Копривица: Идентитет и другост – проблем европског односа према себи и другима

У тексту Идентитет и другост: проблем европског односа према себи и другима Часлав Копривица настоји да разјасни неке од најзначајнијих момената у начелном проблему «човековог самоодношења у европском свету живота». Важност овог питања очитује се у томе што се из одговора на њега генерише оно што подразумевамо под субјективношћу и идентитетом Европе. Посебна особеност и важност овог самоодношења налази се у томе што форма успостављања рефернтне тачке и форма одређења саме ауторефлексивности у знатној мери доприносе обликовању, условно речено, «садржаја» европског духовног идентитета.

Међутим, будући да се европски духовни идентитет саобразује управо формом самоодношења носиоца (ауто)рефлексије, неопходно је узети у обзир тему другости, јер је другост или иност пресудна за конституисање самоодноса, а затим и за идентитет европског који почива на чину самоодносеће субјективности. Дакле, у културно-цивилизацијском смислу, оно што је за Европу другост, независно од постојања и облика било какве свесне намере, саучествује у обликовању европског и то, пре свега, зато што европско узима ону форму у којој су однос према себи и однос према другом неодвојиви.

У сврху истраживања и поткрепљења ових становишта Копривица неће испитивати упоредне одлике европских и неевропских култура, већ ће пратити генезу карактеристика европског чија форма увек подразумева другост. При том, аутор не мисли само на неку 'филозофску' in abstracto другост, него и на конкретне иности другачијих култура. Напослетку, кроз текст се описује генеза особености Европе управо са гледишта које је утемељено и ситуирано у европском духовном идентитету, а не са претензијом да се заузме некаква транскултурална позиција са које би се пратила динамика односа различитих култура.

Циклус приредили Тања Мијовић и Иван Миленковић.