Рефлексије - Славој Жижек: „Авети идеологије"

У савременом свету, појам идеологије, наизглед, сам себе поништава, а његова епистемолошка превазиђеност и крајње двосмислен и неухватљив карактер дају довољно разлога да га се одрекнемо. „Идеологија може да означава било шта: од неког контемплативног става који не препознаје властиту зависност од друштвене реалности, па све до скупа веровања усмерених на деловање; од медијума у којем појединци остварују своје односе са друштвеном структуром, па све до лажних идеја које легитимишу преовлађујућу политичку моћ. Чини се да она искрсне баш онда када покушамо да је избегнемо, а нема је да се појави тамо где бисмо разумно очекивали да обитава."

Па ипак, према Жижековом мишљењу, упркос савременом, често исхитреном одрицању од појма идеологије, бројни примери сведоче о његовој актуелности и категорички потврђују постојање идеологије као генеративне матрице која регулише однос између видљивог и невидљивог, између замисливог и незамисливог, као и промене унутар тог односа. Тако се, на пример, чини да је у данашње време лакше замислити „крај света" него далеко скромније промене начина производње, „као да либерални капитализам представља оно 'реално' које ће на неки начин преживети чак и под условима глобалне еколошке катастрофе" - пише Жижек. Отуда је, да бисмо се ефикасно борили како са овим, тако и с другим новим облицима органицистичког популизма, неопходно подвргнути критичком испитивању сам либерално-демократски универзализам.

Жижеков текст је с енглеског језика превео Милош Бојовић.

Уредник циклуса: Предраг Шарчевић.