Из опуса Владана Радовановића

На подручју музике и сликарства Радовановић ствара од 1947. године, али његови експерименти и авангардна истраживања почињу педесетих година. Тада овај уметник развија воковизуел - концепт синтезе медија, поетског и визуелног, у коју су укључени и тактилни, гестуални, кинетички и просторни елементи. У области музике, своје експерименте започиње 1960. године, када настају композиције за траку, затим његове електронске композиције и коначно радови настали употребом компјутера 1976. године. Завршна етапа његових уметничких захвата, која је произашла из израза воковизуела, обухвата синтезу различитих медија, њихово сједињавање које ће сам уметник назвати синтезијска уметност. Синтезијска уметност за Радовановића представља врхунац његових експеримената - од бележења и цртања снова, преко вишемедијских пројеката, полимедија и воковизуела, аутор од почетка деведесетих ствара дела у којима спаја више медијских линија. Сваки медиј заступљен у оваквим радовима поседује релевантну самосталност, али и зависи од других медија са којима остварује јединствену целину.

Упоредо са уметничким стварањем, Радовановић пише и теоријске текстове о музици и новим тендецијама у уметности. Објавио је преко 250 студија, критика, интервјуа о музици и другим уметностима. Одржао је 12 самосталних изложби и перформанса (Београд, Ниш, Нови Сад, Загреб, Амстердам, Гент), а учествовао је и на бројним колективним изложбама визуелне уметности, поезије и мејл-арта у земљи и иностранству. Његови воковизуелни радови су уврштени у светске антологије и каталоге, а композиције овог аутора извођене су на водећим фестивалима у земљи (БЕМУС-у, Музичком бијеналу у Загребу), широм Европе и САД, а три пута су представљале Југославију (1969, 1976. и 1988) на фестивалима Друштва за савремену музику (SIMC). Радовановић је добио десет награда за музику (међу њима су I награда Министарства културе за најбољу мултимедијалну изложбу 1992, И награда за видео у Сао Паолу 1997, I награда Града Београда за највредније достигнуће у ликовној уметности за 2007. годину и награда „Иван Табаковић" за 2006/2008. годину), две за литературу (међу којима је и Нолитова 1968. године) и две за визуелне уметности (награда Министарства културе за најбољу мултимедијалну изложбу 1992. и прва награда за видео на Оnе Minute World Festival у Сао Паолу).

Вечерас ћемо слушати две Радовановићеве композиције: Лажно огледало, за сопран, алт, флауту, виолину, фагот и електронске звуке и  Сазвежђа за 12 извођача, звучно-светлеће кугле и електронске звукове.

Уредница: Ивана Неимаревић