Од кога потичемо? – Нова истраживања у палеоантропологији и археологији

Скорашња открића доводе у питање сценарио нашег порекла и то у толикој мери да се пише нова историја човека - од најудаљенијих предака до открића писма. Дарвин је томе посветио читав свој живот. Од тада антропологија наставља његова трагања у проналажењу човекових корена, откривању тајне „људске природе". Трећи програм Радио Београда у три наставка емитује текст групе аутора о резултатима ових истраживања (емисија Наука и друштво - понедељак, 13, 20. и 27. септембар).

До пре двадесетак година у научној и широј јавности постојао је стереотип о изгледу људских предака који су личили на шимпанзе, а човек је био једини представник посебне врсте која се постепено исправљала, да би на крају стала на две ноге и по томе се разликовала од других врста.

Скорашња открића палеоантропологије и археологије оповргавају овај застарели сценарио и показују да су у дивљој епохи, у којој је доминирала природа и тек се помаљала култура, Земљу насељавали и други хумани облици. Да ли су то биле друге људске врсте? О томе се води расправа из које произлази да неандерталац није био здепасти дивљак, како су га донедавно описивали. Предлаже му се и ново име - Homo sapiens neanderthalensis.

Године 2003. на острву Флорес, откривене су кости малих хуманоидних бића. Да ли је то трећа Хомо врста? Док се стручњаци колебају да му доделе хуманитет имамо и ново откриће: марта месеца ове године урађен је ДНК остатака једног бића, закопаног у сибирској пећини (названо «Хомо денисова») - оно открива своју блиску сродност са сапиенсом. Али, генетички различита, она би припадала другој Хомо врсти.

Испада тако да су у исто време живели «homo denisova», homo floresiensis, homo neanderthalensis i homo sapiens. Да ли можемо да очекујемо да ћемо пронаћи и друге врсте? Палеоантрополози не штеде труда: захваљујући њиховим открићима, можемо се вратити више од седам милиона година уназад и скицирати фоторобота заједничког претка човека и шимпанза, изведеног из физиономије млађих предака (између седам милиона и један милион година).

О овим напорима пише група аутора (Филип Шамбон, Емили Рошер, Лоран Орлик и Маријел Мајо) у тексту који је објављен у јунском броју француског часописа Сиaнс е ви (Science et vie, 6/2010).

Избор и превод: Радослав Ђерић.

Уредница циклуса: Оливера Гаврић-Предић.