Опере – „Сципионово милосрђе" Јохана Кристијана Баха

Ово је последња опера Јохана Кристијана Баха и написана је на либрето анонимног аутора, за кога се сматрало да је био италијански дипломата у Лондону. После премијере, дело је обновљено 1805. године када је изведено још 18 пута. Од тада па све до друге половине XX века дело је нестало са оперског репертоара.

Садржај опере је следећи: Сципион је заузео Картагину после дугогодишње опсаде. Међу његовим заробљеницима су Арсинда, шпанска принцеза и њена пријатељица Идалба, која је заљубљена у римског генерала Марција. Луцеј, келтски принц са Иберијског полустрва, сазнавши да је Арсинда заробљена, хрли у римски логор лажно се представљајући, не би ли измолио откуп. Римљани одбијају погодбу, а он покушава да је ослободи, међутим бива заробљен. Прво Сципион, а потом Марције нуде Луцеју слободу у замену за прихватање римског примата, што иберијски принц одбија. На крају они га одводе у храм Освете како би га погубили, али поносни принц и даље одбија да се закуне римским завојевачима. Арсинда прети да ће се убити уколико Луцеј не буде пуштен на слободу, те Сципион попушта и без икаквих услова ослобађа младића. Дирнути великодушношћу римског заповедника Луцеј и Арсинда се слободне воље заклињу на верност Риму. Сципион их грли, венчавајући и балгосиљајући Марција и Идалбу истом приликом.

Оперу Сципионово милосрђе Јохана Кристијана Баха изводе вокални ансамбл Рајнски кантори и оркестар Das Kleine Konzert под управом Хермана Маркса.

У насловној улози наступа тенор, Маркус Шефер, Луцеј је Јерг Вашински контратенор, сопран Линда Перило тумачи Арсинду, док је Идалба сопран Кристине Волф. Марција изводи тенор Јерг Мемел.

Уредница емисије је Ксенија Стевановић.