18. век – Музика на двору Фридриха Великог

Овај пруски суверен, једна од водећих личности епохе просвећеног апсолутизма, био је највећи покровитељ уметности у XVIII веку. Његов двор у Берлину и палата Сансуси у Потсдаму постали су 'Парнас' централне Европе. Као близак пријатељ Волтера, са којим је деценијама одржавао живу кореспонденцију, Фридрих Велики је подржавао слободну мисао и дозвољавао верске слободе незамисливе у другим деловима Европе, те су у Пруску и његов двор долазили најзначајнији интелектуалци тог доба, бројни научници, књижевници и филозофи, од Канта и Гетеа до Леонарда Ојлера и Жозеф-Луја Лагранжа.

Ипак, посебну страст Фридрих Велики је гајио према музици, свирао је флауту и компоновао, а на његовом двору и у палати Сансуси, коју је саградио као своје уточиште од државничких обавеза, одржавани су концерти на којима је и сам наступао.

Само два месеца након ступања на трон, Фридрих Велики је иницирао оснивање Берлинске опере. Дворски капелмајстор, Карл Хајнрих Граун, послат је у Италију како би пронашао певаче за нову оперску кући, док су Волтер и Алгароти, као блиски пријатељи и саветници суверена, ангажовани да пронађу плесаче, сценографе, костимографе и либретисте.

Поред две оперске премијере сваке сезоне - које су игране у новом здању Опере на булевару Unter den Linden, где и данас стоји реплика зграде инаугурисане 1742. године - инструментална музика је извођена на двору током читаве године. Редовно су приређиване концертне вечери, са осам до девет музичара који су изводили репертоар на којем су најчешће била дела Кванца или самог Фридриха Великог. На двору су се убрзо нашли неки од водећих европских композитора тог доба - Карл Филип Емануел Бах као чембалиста, Јохан Јоаким Кванц као флаутиста и композитор камерне музике, Јохан Готлиб Граун као концертмајстор новоформиране Опере и Франтишек Бенда као концертмајстор краљеве капеле.

Уредица емисије је Ивана Неимаревић.