Керубини и жанрови вокално-инструменталне музике

Керубини се чак 14 пута окушао у постављању мисног ординаријума, а написао је и низ пригодних вокално-инструменталних дела. Вокално-инструментални жанрови су посебно значајни за позно Керубинијево стваралаштво, у периоду када је био директор Париcког конзерваторијума. Тада се, након слабог пријема његових опера, скоро у потпуности посветио компоновању духовне музике. Представићемо Керубинијева остварења, као и дела његових савременика у којима до изражаја долази атмосфера са почетка 19. века. Емитоваћемо композиције Никола Јомелија, Франсоа-Жозефа Госека, Михаела Хајдна, Волфганга Амадеуса Моцарта, Жана-Франсоа Ле Сиера и Јохана Непомука Хумла.

У четвртак, 30. септембра слушаћете композиције Никола Јомелија и Луиђија Керубинија.

Француску музичку културу почетком 19. века обележило је интересовање за духовну музику старог стила, што је довело до извођења дела композитора попут Палестрине и Жоскена Депреа, али и мајстора 18. века, попут Дурантеа, Перголезија и Леонарда Леа. Овакав тренд се у доба Наполеоновог царства и бурбонске рестаурације пре свега може уочити у активности издавачке куће Александра-Етјена Шорона. Врхунац делатности куће Шорон означиле су концертне серије, са 10 до 14 концерата по сезони, које су биле органзоване од 1826. до 1830. године, и на којима су учествовали и музичари попут Керубинија и Росинија. Посебну пажњу кућа Шорон придавала је композиторима италијанског стила; запажено је било публиковање Реквијема у Ес-дуру Николе Јомелија из 1756. године. У оваквој клими, поборници старог стила у духовној музици замерили су Керубинијевом Реквијему у c-mollu из 1816. световни тон, а париски надбискуп успротиво се извођењу овог дела на сахрани композитора Франсоа-Адријена Боалдјеа, јер захтева и женске гласове. Као одговор на овакву критику Керубини је осмислио свој Реквијем у d-mollu, у коме је, уместо конвенционалног мешовитог хора, употребио само мушки хор и оркестар. Настао 1836. године, овај Реквијем један је од последњих Керубинијевих опуса. Дело је изведено је на концерту Париског козерваторијума 1838. године, а затим и на погребу самог Керубинија, 1842. године. Трагајући за архаичним ефектом, Керубини је ставове Graduale и Pie Jesu написао a capella, али је у ставовима попут Hostias и Agnus dei користио смеле хармонске обрте како би постигао драматске ефекте.

Аутор циклуса: Срђан Атанасовски.