XVIII век – дела Игнаца Плејела

Плејел је рођен у изузетно великој породици, као 24. од 38 деце учитеља Мартина Плејела. Још као сасвим млад музичар, постао је омиљен ученик Јозефа Хајдна и штићеник аристократске породице Ердеди. Током бурне 1789. године, био је капелмајстор Катедрале у Стразбуру, а средином последње деценије XVIII века, трајно се настанио у Паризу. Данас се утицај овог аутора сагледава не само кроз призму његових сачуваних композиција, изузетно популарних у то доба широм Европе, али и Америке, већ и кроз чињеницу да је основао издавачку кућу и фабрику за израду клавира "Плејел", популаришући широм Француске "усправни" клавир, увелико присутан у Енглеској.

Иако је у његовим делима присутан инструментални начин мишљења, у Плејеловом опусу се налази и више опера, вокалне музике и соло песама, које сведоче о разноврсности његових музичких интересовања. Плејел је компоновао 29 симфонија, 45 гудачких квартета 18 квартета за флауту, два виолонска концерта, четири Концерта за виолончело и оркестар, два Клавирска концерта и многа друга дела. Велики број његових дела био је написан тако да су деонице могле лако да се транспонују за неки други инструмент, што је посебно одговарало потребама кућног музицирања. Не изненађује, стога, што је Плејел доживео да се у неким градовима отворе "Плејел друштва", посвећена неговању и извођењу његове музике. Међутим, пред смрт 1831. године, остарели мајстор је такође могао да посведочи да је његов музички стил устукнуо пред појавом новог, романтичног музичког израза.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.