Иво Кара-Пешић: Мајнонгова теорија предмета

У тексту Мајнонгова тероија предмета Иво Кара-Пешић представља живот и дело Алексијуса Мајнонга, али такође пружа и исцрпан осврт на дебату коју је овај аустријски мислилац имао са Бертнардом Раслом у вези са „теоријом предмета". Кара-Пешић запажа да је Мајнонгова основна намера била да интродукује потпуно нову филозофску дисциплину која, за разлику од традиционалних наука, није условљена оним што је он назвао „предрасуда у корист стварног" (постојећег, бића). Сходно томе, традиционална наука при испитивању нечега или при приписивању својстава неком предмету претпоставља да он постоји, остављајући по страни читаву класу реално непостојећих предмета. Насупрот томе, Мајнонг предлаже нову науку - „теорију предмета" која би захватила предмете у њиховом тоталитету - једну а priori науку највеће могуће општости и екстензије, али која не би била свеукупна наука посебних наука.

Својом априорношћу „теорија предмета" укључује предмете математике, фиктивна и измишљена бића, те је општија од метафизике која узима у обзир само тоталитет постојећег или стварног, јер „каталог метафизике захвата тоталитет предмета мање екстензије од оног који пружа тоталитет предмета сазнања".

Оваква концепција као и само заснивање „теорије предмета" као науке наишло је на бројна оспоравања, па зато Кара-Пешић завршни одељак свог текста посвећује разматрању неомајнонговских расправа које су вођене између две главне струје - елиминативиста и реалиста.

Циклус приредила: Тања Мијовић.