Летњи фестивали Еурорадија на таласима Радио Београда

У извођењу Глукове опере Орфеј и Еуридика, поред хора Бечке државне опере и Бечке филхармоније, у насловним улогама наступају цењене уметнице из Аустрије и Немачке - мецосопран Елизабет Кулман као Орфеј, сопран Генија Кимајер као Еуридика и сопран Кристиане Карг као Амор.

Слушаоци Другог и Трећег програма Радио Београда могу да прате нову продукцију најпознатије Глукове опере коју потписује Дитер Дорн, цењени позоришни и оперски редитељ и директор Баварског државног позоришта. Костиме и сценографију начинио је Јирген Розе, док је за драматургију одговоран Ханс-Јоахим Рукхеберле.

Овај ексклузивни догађај можемо директно да пратимо захваљујућио размени у оквиру система Евровизије.  Слушаоци Радио-телевизије Србије ће моћи да преузму и „live streaming" на web страницама http://www.rts.rs/ и http://www.radiobeograd.rs/.

*   *   *

У програмским напоменама Рукхеберле указује да је Глукова  azione teatrale per musica која је премијерно изведена у Бечу 1762. године провоцирала публику од самог почетка својом намерном субјективношћу и интимизмом. Ликови су преузети из митологије, али све што се дешава у опери је мотивисано једино љубављу. Нема царства које треба спасити, нема деце коју треба одбранити, нема социјалних обавеза, али нема ни кривице. На тај начин, закључује Рукхеберле, срећни завршетак који се често сматра уступком конвецнијама јесте слављење неприкосновености индивидуалних емоција и њиховог тријумфа над апсолутизмом сваке моћи.

*   *   *

На почетку опере љубљена умире: бол, ламент, туга, усамљеност и побуна; на крају - победа љубави и музике. Орфеј не прихвата Еуридикину смрт, он захтева да му се она врати; ако је потребно, он ће сићи у подземље и силом је вратити. Уплитање богова у облику Ероса/Амора није само чин милосрђа. Орфејеве речи се озбиљно схватају: он ће моћи да сиђе у подземље и да се врати по своју љубљену супругу, под условом да се не осврће на њу и да јој ништа не објашњава. Уз помоћ моћи музике, Орфеј превладава све недаће осим Еуридикиног отпора: она жели да је муж гледа и жели, свесно. Он јој не може одолети и она умире по други пут. Орфеј жели да је прати у смрт. Међутим, за љубавнике могућ је други живот који је дар богова.

*   *   *

Орфеј и Еуридика су били главни ликови првих сачуваних опера које су написане почетком XVII века - Стриђове Еуридике из 1600. године и Монтевердијевог Орфеја из 1607. године. Слободно се може рећи да је митолошка прича о Орфеју и његовом силаску у подземље у потрази за љубљеном супругом Еуридиком сама опера, односно апсолутни оперски сиже и инспирација. После Монтевердијевог Орфеја најпознатија опера овог садржаја је управо Глуков Орфеј и Еуридика, интимистичка камерна опера, која од своје прмијере половином XVIII века до данас не престаје да очарава музичаре и публику. Сетимо се само најпозатије арије из опере Шта бих ја без моје Еуридике - Che farò senza Euridice једне од најпознатијих оперских нумера у историји музике.

Уреднице преноса: Ива Ненић и Ксенија Стевановић