Психоанализа и филм – Тед Мекгауен

Филмови Дејвида Линча су, жижековски речено, узвишени објект психоаналитичких тумачења: у његовим се филмовима преплићу планови свесног и несвесног, жеља силовито избија испод наслага конвенција, а фантазам улази у непрозоирне игре са реалним. Или, како каже Тод Мекгауен: „У филму Булевар звезда (Mulholland Drive), Дејвид Линч прави филмску поделу између искуства жеље и искуства фантазма, и притом открива да нам фантазам, истовремено када прикрива Реално, такође нуди повлашћен пут у Реално". Проблем се појављује када једна од ове две структуре - фантазам, односно реално - надвлада. „Први део филма је логичан (...), релативно јасан и једноставан", али томе упркос „постоји фантазматска аура која окружује почетни део филма". „Спајајући смисао са структуром фантазма, Линч први део Булевара звезда користи за истраживање улоге коју фантазам има у логичкој структурацији и осмишљавању искуства." Но, наставња Мекгауен, „фантазам као категорију не смемо супротстављати реалности јер фантазам одржава оно што доживљавамо као реалност". Та идеја - да фантазам подупире наш осећај за реалност - видљива је у претходном Линчовом филму Изгубљени аутопут, али Булевар звезда иде корак даље у односу на Изгубљени аутопут „утолико што наглашава како фантазам не само да нуди решење за потпуну блокаду жеље већ и то да фантазам отвара пут за инсценирање сусрета са траумом и аутентичним искуством губитка, сусрета који би без њега био немогућ. На тај начин, Булевар звезда слави фантазматску димензију холивудске кинематографије, њену посвећеност истраживању фантазма".

Текст Тода Мекгауена уписује се у низ жижековско-лакановских тумачења филма и један је од успешнијих покушаја на овом терену.