петак, 16.07.2010, 20:04 -> 13:47
štampajДиректан пренос из Ројал Алберт Хола у Лондону – Отварање Промса. Густав Малер: Осма симфонија „Хиљадe“
На Трећем програму Радио Београда, у петак, 16. јула 2010. године од 21 сат, у директном преносу са сцене у Ројал Алберт холу слушаћемо преко 400 извођача – 8 солиста, те хористе Катедрале Сент Пол, Вестминстерске опатије и катедрале, Симфонијског хора BBC, Хор фестивала Крауч енд, Хор Филхармоније из Сиднеја, као и чланове Симфонијског оркестра БиБиСија под управом Јиржија Белохлавека.
Извођењем Малерове Осме симфоније на отварану овогдишњг ПРОМС-а почиње и обележевање 150 година од рођења овог великог аустријског композитора. Ова вокална симфонија, на текстове химне, али и стихове Гетеовог Фауста јесте најмонументалније дело позног романтизма, непревазиђено до данас по броју извођача и димензијама. Пре тачно 80 година британска премијера Симфоније "Хиљадe" била је уприличена управо на Промсу, под руководством оснивача и првог диригента Хенрија Вуда.
О Фестивалу
Сезона летњих концерата BBC под називом Промс основана је пре више од једног века, 1895. године. Данас се под овим називом подразумева осмонедељни циклус концерата класичне музике који се углавном одржавају у Ројал Алберт Холу у Лондону и које директно преноси Трећи програм Би-Би-Си-јевог радија. Са преко 70 концерата током сваке сезоне, али и по реномеу извођача који на њему наступају, Промс тренутно представља највећи и најзначајнији фестивал класичне музике у свету.
Фестивал је осмислио импресарио Роберт Њуман, менаџер Квинс хола, који је дошао на идеју да класичну музику приближи публици која најчешће није посећивала ову врсту концерата. Нешто неформалнија атмофера концерата наговештена је у самом називу фестивала - скраћеници од "променадни концерти", а широј публици биле су прилагођене и цене улазница, знатно јефтиније од оних током редовне концертне сезоне. На почетку публика је могла да једе и пије током извођења, једино је било забрањивано „паљење шибица" током вокалних нумера. Ипак, највећу заслугу за промоцију и успон фестивала имао је Хенри Џозеф Вуд који је као диригент, а потом и директор фестивала, допринео ширењу стандардног репертоара, а већ од двадесетих година прошлог века обухватио је и дела бројних савремених аутора. После другог светског рата, Промс се усталио у Ројал Алберт холу, где је постао традиционална манифестација, а од 1959. године фестивал се отвара према новим трендовима, новима делима и другачијим форматима концертног извођења. Промс је угостио све највеће извођаче класичне музике нашег доба, али сама идеја променадног концерта није промењена од времена Вуда и Њумана - представити широку палету музике, одсвирану високим извођачким стандардима, најширој публици. Неформална атмосфера је још увек присутна и важна на сваком Промсу.
Уредница преноса: Ксенија Стевановић
Коментари