понедељак, 12.07.2010, 22:35 -> 19:05
štampajНаука и друштво – Марина Корнију: Мигрена
У емисији Наука и друштво, која је на програму сваког понедељка, из часописа Science et vie (5/2010) преносимо текст под насловом Мигрена, чији је аутор Марина Корнију.
„Још у IV веку пре Христа Хипократ је описао бол од мигрене праћен мучнином, повраћањем и фотофобијом или страхом од светлости. Истраживачи су однедавно утврдили да је реч о неуролошкој болести, али су се питали зашто светлост појачава бол, иако су неуронски кругови вида и бола независни. Ова тајна управо је решена...
... Иако погађа 15 до 20% становништва, мигрена и даље остаје научно недовољно објашњена, тако да се говори о „још увек мрачним механизмима". Истраживачи су дуго времена бол приписивали ширењу крвних судова у лобањи. Али, током деведесетих година прошлог века, медицинска снимања пореметила су ту теорију. Њено порекло било је најпре неуролошко. Наиме, нервни завршеци смештени у можданој овојници, слабили су запаљенске супстанце у почетку кризе. Запаљење можданице водило је пробуђивању нерава одговорних за главобољу, али и за ширење крвних судова. Но, док узрок иницијалним поремећајима и даље остаје тајновит, генетичко порекло мигренозног бола постаје све поузданије. Наиме, ген који има везе са мигреном (un gene associe) идентификовали су, 2008. године, истраживачи са хелсиншког универзитета..."
Текст је са француског превео Радослав Ђерић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари