Етикa рата

Запажајући да су нови ратови екстремна манифестација ерозије аутономије нације-државе под утицајем глобализације, Мери Калдор у тексту Космополитизам и организовано насиље предлаже залагање за космополитски политички пројекат који би у оквиру политичких институција требало да заштити индивидуална права грађанина. Ауторка сматра да пошто је систем нације-државе доживео свој врхунац у ХХ веку и ту се исцрпао, будућност припада онима који нуде облике политичке регулације којима са може одговорити на изазове глобализације. Такве регулативне обрасце пружају „нова десница“, која фаворизује слободну економију, али снажну па чак и ауторитарну државу, и њој алтернативни „савез космополита“ - људи привржених грађанском друштву, људским правима и мултикултурализму.

У тексту Епистемологија неправедног рата следбеник америчког прагматизма, Хилари Патнам сматра да, уместо размишљања о списку услова за „праведни рат", средиште филозофске дискусије треба преместити на сазнајне аргументе који пружају поткрепљење уверењу да је потребно прибећи рату. Будући да се не слаже да су за ступање у рат довољне процене на основу вероватноће, Патнам као окосницу овог текста користи „Фертов аргумент" (по филозофу Родрику Ферту), који се заснива на томе да знамо, прво, да ће се оно лоше што рат треба да спречи заиста догодити ако не ступимо у рат, и друго, да ће оно лоше стварно бити спречено а да не буде замењено нечим подједнако или још горим. Иако ова „Фертова начела“ допуштају изузетке и не могу да одговоре на традиционалне скептичке приговоре који се односе на само знање, Патнам у њима види полазиште у разрешавању најургентнијег филозофског питања, а то је проблем мудрог и моралног мишљења о оправданости рата.

Уредница циклуса: Тања Мијовић.