Жене у музици – Имоџен Купер и Ан Кефелек

Повод за ово реиздање представља и значајан тренутак у каријери Имоџен Купер, једне од најистакнутијих британских пијанисткиња своје генерације. На свечаној додели награда часописа Грамофон, одржаној 7. октобра 2026. године у Лондону, уручено јој је признање за животно дело, којим је одато признање њеној вишедеценијској уметничкој каријери и изузетном доприносу интерпретацији класичног и романтичарског репертоара.

Рођена 1949. године у Лондону, Куперова је одрасла у уметничкој породици. Музичко образовање стекла је у родном граду, а потом је наставила усавршавање на париском Конзерваторијуму, код Жака Февријеа и Ивон Лефебр. Већ као седамнаестогодишњакиња овенчана је првом наградом ове угледне високошколске установе, а по повратку у Лондон наставила је уметничко усавршавање. Године 1969. за изузетан таленат и посвећеност музици освојила је и Меморијалну награду Лондон Моцарт плејерса. Након Лондона и Париза, наставила је усавршавање у Бечу, код Алфреда Брендла. Његов приступ музичкој структури, фразирању и разумевању композиторових замисли оставио је дубок траг у њеном интерпретативном изразу. Говорећи о овом искуству, Куперова је истакла да ју је Брендл научио да пажљивије слуша музику, разуме значење и облик музичких фраза и сагледава дело као изражајну целину, а не само као низ нота које треба одсвирати.

Интерпретације Имоџен Купер одликују се истанчаним осећајем за музичку фразу, пажљиво обликованим динамичким нијансама и способношћу да открије унутрашњу изражајност музичког дела, без непотребног истицања виртуозности.

Њена уметничка партнерка на албуму Шуберт: Дела за клавир четвороручно, француска пијанисткиња Ан Кефелек, рођена је 1948. године у Паризу. Студирала је на париском Конзерваторијуму, где је освојила прве награде из клавира и камерне музике, а потом је наставила усавршавање у Бечу, између осталих и код Алфреда Брендла. Међународну афирмацију стекла је крајем шездесетих година, захваљујући успесима на престижним пијанистичким такмичењима у Минхену и Лидсу.

Током каријере наступала је са бројним угледним оркестрима и диригентима, а њен репертоар обухвата широк распон дела: од барокних остварења до композиција двадесетог века. Посебно је позната по интерпретацијама дела Моцарта, Скарлатија, Сатија и Равела, као и других француских аутора. Остварила је богату дискографију, а значајан део њеног уметничког деловања посвећен је камерној музици и педагошком раду.

Занимљиво је да уметничке биографије ових пијанисткиња повезује не само школовање у Паризу и Бечу, већ управо и рад са Алфредом Брендлом, једним од најзначајнијих интерпретатора Шубертове клавирске музике у другој половини двадесетог века. Поред тога, њихово заједничко извођење Шубертових остварења наишло је на похвале музичке критике. У освртима објављеним у Би-Би-Сијевом Музичком магазину и часопису Грамофон, критичари су посебно похвалили интерпретативну усклађеност две уметнице и начин на који заједнички обликују музички ток, посвећујући посебну пажњу равнотежи гласова, артикулацији и динамичком нијансирању. Њихово музицирање открива богатство Шубертовог музичког језика, у којем се лирска непосредност и мелодијска једноставност преплићу са сложеним хармонским односима и изненадним изражајним контрастима.

Слушаћете Фантазију у еф молу, опус постхумни 103, Алегро у а молу, опус постхумни 144, познат под називом Животне олује и Шест Полонеза из опуса 61.

Уредница Ирина Максимовић Шашић