Светске музичке позорнице

Концерт је започео увертиром за оперу Танхојзер Рихарда Вагнера. Након тога изведен је Концерт за виолу и оркестар Беле Бартока, који заузима посебно место у стваралаштву мађарског композитора, како због својих музичких особености, тако и због необичних околности настанка. Наиме, дело је настало 1945. године, током последњих месеци Бартоковог живота, по поруџбини шкотског виолисте Вилијама Примроуза. Иако је композитор успео да у највећој мери доврши солистичку деоницу, због његове смрти у септембру исте године концерт је остао недовршен. На основу сачуваног рукописа и скица партитуру је реконструисао Бартоков ученик и сарадник, виолиста и композитор Тибор Шерли, а концерт је у тој верзији премијерно изведен 1949. године у Минеаполису, са Вилијамом Примроузом као солистом. Међутим, поједина Шерлијева решења подстакла су каснија истраживања и настанак нових редакција, са циљем да се дело што верније приближи изворним композиторовим замислима.

За наступ у Штутгарту Антоан Тамести и Рикардо Минази определили су се за ревидирану верзију коју су приредили Бартоков син Петер и Нелсон Деламађоре, а која је објављена 1995. године. Ова редакција настала је на основу подробнијег проучавања оригиналног рукописа, са посебним освртом на композиторове замисли у погледу оркестрације.

Иначе, на концерту у Штутгарту Антоан Тамести је наступио на виоли Малер Антонија Страдиварија израђеној 1672. године, на којој музицира још од 2008, а која се сматра најстаријом виолом коју је израдио овај италијански градитељ инструмената.

Други део концерта испунила је Девета симфонија у е молу, опус 95 Антоњина Дворжака, са поднасловом Из Новог света. Дворжак је дело писао 1892. и 1893. године током боравка у Америци, а премијерно је изведено у њујоршком Карнеги Холу.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић