Јан Блиц: Хобсовски страх (1)

Томас Хобс је више од било ког другог филозофа наглашавао пресудни значај страха у људској историји и изласку из тзв. природног стања човечанства. Страх је, према Хобсу, истовремено, и једини извор грађанског друштва („порекло свих великих и трајних друштава није било у међусобној доброј вољи људи једних према другима, већ у узајамном страху”), али и једино поуздано средство за његово одржање („све док људи живе без заједничке власти која би их све држала у страхопоштовању, они су у стању које се назива рат, и то је рат сваког човека против сваког другог човека”).

Иако је улога страха у Хобсовој политичкој филозофији била често анализирана, међу готово свим модерним ауторима, почев од Русоа, уобичајена је и неупитна претпоставка да је за Хобса примарни страх у људском животу страх од других људи и насилне смрти, односно да политички ниво представља најдубљи слој хобсовског страха. Насупрот таквим интерпретацијама, Јан Блиц развија тезу да у Хобсовом приказу човека и „природног стања” није кључан човеков однос према другим људима, већ његов однос према свету природе. Из тог разлога, сматра Блиц, најосновнији страх у Хобсовом приказу није страх од других људи, ни страх од Бога или од духова, већ је реч о дубљем, радикалнијем страху који им претходи и који лежи у основи ова два страха. Претполитичка у сваком смислу те речи, човекова најдубља стрепња не произлази из онога што људи могу да знају једни о другима, већ из онога што не могу да знају о свету природе. Она је, дакле, услов, а не последица човековог универзалног непријатељства и рата, и проистиче из инхерентних ограничења људске спознаје природе. Стога Блиц, полазећи од Хобсове критике чулног сазнања, предлаже да би хобсовски страх заправо требало разумети као примални, неодређени страх од непознатог.

Овај текст изворно је објављен у трећој свесци часописа Political Theory за 1989. годину.

Превод: Миљана Будимски
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић