Музика вива – Фестивал Музички дани у Донауешингену 2025
Овом емисијом завршавамо циклус посвећен најстаријем фестивалу савремене музике у свету, основаном 1921, који је прошле године доживео своје 75. издање. У сарадњи Радија Југозападне Немачке из Штутгарта и града Донауешингена, сваког трећег викенда у октобру се широм овог места одржавају концерти и пратеће манифестације, а прошле године, фестивал је трајао од 16. до 19. октобра. Пратићете снимак наступа Симфонијског оркестра Југозападно-немачког радија из Штутгарта под управом Елене Шварц, одржаног 19. октобра у спортској дворани у овом градићу. На програму су биле светске премијере дела Миреле Ивичевић, Наоми Пинок, Лауреа Ем Хиндла и Хане Хартман.
На овом концерту, представљено је прво дело настало у оквиру новоустановљене иницијативе Еурорадија, под називом „Шема поруџбина”, поводом 75 година од оснивања Европске радиодифузне уније, у овиру које је одабрано десет композитора млађе и средње генерације чија нова дела ће у наредне две године извести неки од најбољих европских симфонијских оркестара или вокалних ансамбала. Идеја ове иницијативе јесте да се да подршка талентованим, али још увек недовољно познатим ствараоцима који долазе са свих крајева света, тако што ће њихова дела бити укључена у репертоаре оркестара и афирмисаних ансамбала посвећених савременој музици, те њиховом даљом промоцијом под окриљем Еурорадија, показати значај који јавни сервиси имају у промоцији савременог стваралаштва.
Прва од њх, била је хрватска композиторка Мирела Ивичевић, која је у Донауешингену представила своју најновију оркестарску композицију „Сирена црвене нити”. Како у свом објашњењу Мирела Ивичевић наводи, ово фантастично, магично биће спаја различите светове, али истовремено, она је вечити аутсајдер. Повлачећи паралелу са сопственим пореклом – дететом из мешовитог брака које је рођено у Југославији пре њеног распада, она у сирени, као и у себи, види некога ко се не уклапа у неподношљиво скучене „кутије” националнистичког, па и шовинистичког схватања идентитета.
Програмски, композиција доноси причу о сирени која скупља каменчиће, качећи их на црвену нит која је прати, стварајући прелепу, изненађујућу огрлицу. Музички, она користи фрагменте песама које је слушала одрастајући у, како то наводи, „узнемирујуће неразумљивом, али прелепом месту на земљи које је некада било познато као Југославија”, бирајући можда и не тако познате музичке примере, већ оне које су јој остале у памћењу и за које је емотивно везана. Како наводи у пропратном тексту, дело посвећује „сиренама које знају да су све нације халуцинације и да што више љубавних песама пустиш у своје широм отворено срце, јача ће постати твоја звучна магија; да си богат само онолико колико ће бити делића на које ће се распасти твоје срце када видиш дете које пати, а да не застанеш и не размислиш о његовом ДНК. Смрт фашизму – слобода народу, надамо се, ускоро, заувек”, наводи у свом тексту Мирела Ивичевић.
Ово вече премијера настављено је композицијом „Повучем линије, па их онда обришем” енглеске ауторке Наоми Пинок. У овој композицији ауторка се ослања на естетику несавршености, поредећи свој рад са тренутком понављања у цртању или сликању, где процес грешке и поновног покушаја постаје саставни део уметничког остварења. Музички, она је то дочарала стварајући мозаик сличних, осцилирајућих или суперпонирајућих звучних материјала, које се шире и повлаче, стварајући линије које се исцртавају, а потом нестају.
Потом ћете чути дело „Најдубљи континуитет је парадоксално онај који се изнова рестартује и обнавља” аустријског композитора Лауреа Ем Хиндла. У наслову овог дела, Хиндл сажима централно филозофско и структурално питање, а то је како градити временски континуитет кроз цикличне прекиде и поновне почетке? Он заступа тезу да трајање и стабилност нису статични, већ се одржавају сталним процесом акумулације, распада и поновног покретања. Уместо класичног линеарног развоја, композиција се креће у таласима и фазама у којима се музички материјал константно реконтекстуализује, а као додатна референца на стварање континуитета, појављује се цитат Брамсовог Интермеца, чиме се Хиндлово дело директно повезује и са музичком традицијом и њеним преобликовањем.
Последње дело на овом концерту одржаном 19. октобра, којим је свечано затворен фестивал Музички дани у Донауешингену, било је остварење „Напредни систем за обраду временских података” шведске ауторке Хане Хартман. Наслов композиције преузет је од технолошко-метеоролошко система који користи Америчка национална временска служба, а у њој ова ауторка „преводи” временске и атмосферске феномене у опипљиву материју. Уместо апстрактних симулација ветра или кише, она ствара музички ток користећи низ конкретних звукова, попут ударања есцајга о теракоту, одвајање чичак траке или ломљења стиропора, уклапајући их у звук оркестарског апарата. Зато се у интерпретацији овог остварења члановима Симфонијског оркестра Југозападно-немачког радија из Штутгарта, придружују и чланови њиховог Експерименталног студија, стварајући електронски слој који не служи као пратећи ефекат, већ као проширење акустичких могућности инструмената, стварајући звучно окружење у којем се граница између живог свирања и снимљених звучних објеката у потпуности брише.
Уредница: Ивана Неимаревић
