Читај ми!

Мајстори барока – Композиције Атилија Ариостија

Сонате за виолу д’аморе интерпретирају Томас Георги, виола д’аморе, Лукас Харис, барокна гитара и Миме Јамахиро Бринкман, виолончело, а арије за алт из опера „Гнеј Марције Кориолан” и „Тит Манлије” изводе контратенор Филипо Минеча и ансамбл Одисеј који предводи Андреа Фриђи.

Италијански композитор, музичар и песник Атилио Ариости, рођен 1666. године у Болоњи, пре почетка своје музичке каријере приступио је монашком реду Сервита. Ипак, добио је дозволу да напусти ред и посвети се композиторској каријери, посебно јер му се указала прилика да постане музичар на двору војводе од Мантове и Монферата. Следећи запис његове активности забележен је 1692. године када је стекао титулу ђакона, а убрзо потом и место оргуљаша у Цркви Свете Марије у свом родном граду. На позив пруске краљице Софије Шарлоте, Ариостија је пут даље одвео на двор у Берлин, где је деловао као композитор све до 1703. године. Уживајући велику наклоност берлинске аристократије, овај италијански музичар је током свог боравка у Пруској, написао и учествовао у стварању бројних оперских дела која су била намењена за дворско извођење. Након Берлина, Ариости је боравио у Паризу, а потом и у Лондону, где је, између осталог, са Георгом Фридрихом Хендлом и Ђованијем Бонончинијем био руководилац Краљевске музичке академије. У овом граду наставља да ствара све до своје смрти, 1729. године. 

Ауторка: Саша Тошковић.