Светске музичке позорнице

Најпре ћете чути како Патриција Копачинска са Лондонским симфонијским оркестром и диригентом Сајмоном Ретлом изводи Други концерт за виолину и оркестар Беле Бартока. Настао је између 1937. и 1938. године, у последњем периоду композиторовог стваралаштва, а Барток га је написао за мађарског виолинисту Золтана Секеја. Данас се убраја међу најзначајнија Бартокова остварења и важна дела концертантног виолинског репертоара двадесетог века. Иако је Секеј желео класично троставачно концертантно дело, Барток је у његову структуру уградио варијациони принцип: други став представља низ слободних варијација, док је финале својеврсна трансформација материјала првог става. У овом остварењу преплићу се фолклорна инспирација, модернистички музички језик, виртуозност и снажна експресивност. Барток притом не цитира народну музику дословно, већ из њених мелодијских, ритмичких и модалних особености гради сопствени, препознатљив звучни свет – истовремено архаичан и модеран, енергичан и лирски, строго обликован и изразито емотиван.

Потом следи још једно Бартоково остварење – Пет мађарских народних песама за глас и оркестар, у којем као солисткиња наступа мецосопранисткиња Ринат Шахам. Ове нумере потичу из збирке Двадесет мађарских народних песама из 1929. године, из које је Барток четири године касније оркестрирао две тужбалице и три песме различитог карактера. Дело је премијерно изведено 1933. године, на концерту којим је обележена 80. годишњица Будимпештанског филхармонијског друштва. Ово остварење непосредно сведочи о Бартоковом дугогодишњем, минуциозном бављењу традиционалном музиком, која за њега није представљала тек извор цитата, већ једно од кључних полазишта у обликовању сопственог, препознатљивог музичког језика.

Други део концерта испунила је музика из балета Тророги шешир Мануела де Фаље. У току посете Шпанији са својом балетском трупом, Сергеј Дјагиљев се упознао са опусом Мануела де Фаље и предложио му да компонује музику за балет Тророги шешир према истоименом роману шпанског књижевника Педра Антонија де Аларкона. Де Фаља је одмах прихватио предлог, будући да је већ имао готов велики део партитуре за двочини балет-пантомиму Гувернер и млинарева жена која је заснована на истој причи, а премијерно изведена у Мадриду 1917. године. Међутим, како би употпунио и успешно преобликовао првобитно дело, заједно са Дјагиљевим и кореографом Леонидом Масином, де Фаља је путовао по Андалузији у потрази за оригиналним звуком. Тророги шешир је прожет музиком Андалузије, док су две нумере који је композитор поверио мецосопрану примери канте хондо певања, карактеристичног за фламенко традицију. Балет је премијерно приказан 1919. године у Лондону у продукцији балетске трупе Сергеја Дјагиљева.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија који нам је уступљен посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић