Имагинарни пејзажи
Представићемо албум „Пареидолија” америчког електроничара Џејка Мјура, који је објављен 5. јуна у продукцији америчког лејбла enmossed.
Џејк Мјур је саунд уметник и ди-џеј из Лос Анђелеса, који ради са теренским снимцима и нађеним звучним записима. Његов приступ се заснива на слушању, распоређивању и процесовању звука, како би деконструисао и контекстуализовао своја искуства и утицаје.
Тако се, на албуму Пареидолија обраћа свом односу према рок музици и тек-металу којим је био оспеднут као тинејџер. Присећајући се младости, Мјур открива нове тенденције унутар савременог метала, које превазилазе жанровске поделе. Он каже да је у свом истраживању наишао на „музику која као да лебди између светова, спајајући френетичне, нојз секције са психоделичним интерлудијумима, налик класичној индастријал или авангарној музици”.
Зато се у наслову албума позива на психолошки феномен пареидолије, који описује стање када људи препознају нешто познато и значајно у појавама око себе: на пример, када се види лице или обрис неке животиње у специфичној формацији облака. Мјур, тако, ствара сопствену пареидолију, тражећи обрисе амбијенталне музике у савременом, екстремном хеви металу, и обрнуто.
У самом уметничком поступку, он користи семплове метал бендова, које претвара у дрон структуре или пак нојз еманације, над које наслојава евокативне звукове природе попут кише и друге звуке познате из амбијенталног вокабулара. Опет, резултат није амбијентална музика, већ пре свега својеврсна сонична илузија. Албум Париедолија нас води кроз богати сонични свет састављен од мрачних звучних слика, изненадних исијавања звука, али и нежних структура, унутар необичне и неразлучиве атмосфере, у којој нас Мјур стално суочава са променама тачке гледишита и наглим изменама атмосфере од готово умирујуће до оне испуњене језом и оностраношћу.
Уредница Ксенија Стевановић