Имагинарни пејзажи

Ово је још једно од изузетних остварења америчког уметника који из године у годину ствара неке од најсвежијих и најособенијих албума на пољу минималистичког амбијенталног звука. Његов специфичан звук настао је спојем пажљиво сакупљених теренских снимака, уплива инструмената и богатих електронских структура које боје простор и усмеравају временску пропулзију композиција.

Најбољи опис концепцијско-наративног оквира албума Фејнт дао је сам аутор, у краткој причи о једном сну који пружа као предговор свом остварењу, а чији део преносимо:

Окрећући главу угледао сам оближњу чистину коју су делимично закривале сенке. Избројао сам тихо у себи, а онда сам се опрезно запутио у овај непознати отворени простор. Овде се тло покривено снегом степенасто дизало на равници. Док ми се дах успоравао пратио сам бледуњаве констелације звезда које су жустро плутале изнад мене. Готово да сам заспао не знајући где сам. На врху брда звук текуће воде ме одводи поново у шуму. Ту ми поглед привлаче светлуцаве капљице готово залеђене росе по попадалим деблима која скривају певајуће инсекте са шумског тла. Док високи аликвоти почињу да орбитирају око мојих промрзлих ушију, ломим ногом гране које ме буде из сна. У кући, мој јастук ми се чини познатим и топлим.

Тејлор Дупри даље закључује да је тај кратки фрагменат времена између ходања и сна, у којем не постоји перцепција реалности као такве, тренутак који треба задржати колико је год то могуће. То је онтолошки увек бежећи тренутак садашњости, док се очи склапају, а пулс успорава, а који је инспирисао албум Faint који представљамо.