Чарлс Берни и путовање кроз музику

Говорићемо о Бернију као професионалном музичару, композитору и извођачу на инструментима са диркама. Његово музичко образовање од почетка је било везано за праксу: још као младић помагао је свом полубрату, оргуљашу у Шрузберију, а потом је као ученик Томаса Арна свирао у лондонским позориштима, да би од 1749. године и сам постао професионални оргуљаш, најпре у Лондону, а затим у Кингс Лину у Норфоку.

Бернијево стваралаштво за инструменте са диркама непосредно је везано за овај каријерни пут. Међу овим композицијама посебно место заузима прва свеска соната за клавир или чембало четвороручно, коју је Берни објавио у Лондону 1777. године.

У предговору за ова дела, композитор их је представио као иновацију и истакао оскудност рерпертоара музике за два извођача за истим инструментом са диркама. Бернијево издање привукло је значајну пажњу, а током наредних неколико година слична дела су у Лондону објавили и Јохан Кристијан Бах и Муцио Клементи, тако да је четвороручно музицирање престало да буде реткост. Иако је Берни на насловној страни предвидео могућност извођења и на клавиру и на чембалу, сонате су суштински замишљене за нови клавирски звук који је током друге половине 18. века све више освајао Лондон. Берни у партитури користи богату динамичку палету, а у предговору посебно говори о „светлости и сенци” коју производе различити степени волумена звука.

Поред ових композиција, те солистичких композиција за инструменте са диркама, у емисији ћете имати прилику и да чујете Бернијеву четвороставачну Сонату у Де-дуру опус 1 број 6 за две виолине и басо континуо, из збирке коју је објавио као двадесетдвогодишњак, када је стицао своја прва искуства у лондонском позоришном и концертном животу.

Аутор Срђан Атанасовски.