Камерни концерт

Овај амерички композитор, рођен 1881. године у Пенсилванији, припада генерацији аутора која је почетком двадесетог века заговарала идеју развоја аутентично америчког музичког израза. Учио је оргуље, клавир и теорију, а потом и дириговање код Емила Пауера, диригента Симфонијског оркестра из Питсбурга. У овом граду радио је као оргуљаш, корепетитор и музички критичар, а пажњу јавности најпре је привукао као композитор песама.

Прекретницу у његовом стваралаштву представљало је развијање интересовања за музику америчких староседелаца, након читања чланака етнолошкиње Елис Флечер и Франсиса Ла Флеша, припадника племена Омаха. Године 1909. објавио је збирку Четири индијанске песме опус 45, а исте године са Ла Флешом посетио племена Омахо и Винибаго, где је бележио традиционалне песме. На основу овог искуства Кадмен је организовао и серију предавања и концерата посвећих пре свега музичкој традицији аутохтоних становника америчког континента. Касније се бавио компоновањем опера и филмске музике, а године 1926. добио је почасни докторат Универзитета Јужне Калифорније.

Кадмен није дословно преносио традиционалне мелодије америчких староседелаца, већ их је прилагођавао сопственом, превасходно позноромантичарском хармонском језику. Његов приступ овој музици тако представља спој елемената традиционалне музике америчких староседелаца и европске уметничке музичке традиције. То се посебно уочава у Трију у Де дуру, опусу 56, који ћете чути на почетку емисије. Дело је настало између 1908. и 1913. године, а објављено је 1914. Уз формално и хармонски традиционално конципиран музички језик, у последњем ставу се појављују и ритмичке карактеристике регтајма, као елемент америчке музике.

Ауторка емисије Тамара Симовић