Читај ми!

Антологија српске музике

Емисију посвећујемо војвођанском композитору Ивану Ковачу, који је током живота деловао и као музички продуцент, мелограф и педагог, активан у професионализацији музичког живота Војводине.

Рођен је 1937. године, у Руском Крстуру, у породици русинског порекла. Отац Михал је био књижевник, а мајка Јелена чланица хора Опере у Српском народном позоришту. Основно и средње музичко образовање завршио је у Новом Саду, да би студије композиције похађао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Предрага Милошевића, дипломиравши 1969. године. Потом добија посао у Радију Нови Сад, где је пре свега деловао као музички уредник и као помоћник директора Музичке продукције. Године 1975, постаје директор Музичке школе „Исидор Бајић”, да би годину дана касније добио позив да постане професор анализе музичког дела на Академији уметности у Новом Саду, где ће у потоњем периоду постати и декан, бивајући заслужан за формирање новосадске композиторске школе.

Обдарен организационим способностима и високим етичким принципима, Иван Ковач је током живота обављао важне дужности у Удружењу композитора Војводине, да би 1986. постао и секретар Савеза удружења композитора Југославије, оставши на овој функцији до преране смрти 1992. године. Остало је забележено да је допринео модернизацији и осавремењавању рада ове организације. Ерудита, великог музичког знања, био је, истовремено као композитор, па и као педагог, противник авангардних струјања, полазећи из позиције да је у нашој средини потребно још уложити у образовање и професионализацију пре него што би се кренуло у израженије преиспитивање традиције.

У свом опусу, који је до сада недовољно познат јавности и вреднован, неговао је умерено модернистички, а понекад као у делима надахнутим русинским фолкором, попримао и прави тонално-национални штимунг. Ковачев оригинални музички стил, базирао се на проучавању односа звучних структура, логичном извођењу облика, реинтерпретацији традиције, резултирајући стваралаштвом мимо водећих трендова последњих деценија XX века.

Уредница Ксенија Стевановић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом