Фестивал у Шлезвиг-Холштајну 2026

Вечерас ћете слушати снимак концерта одржаног 5. јула у Музичкој и конгресној дворани у Либеку, којим је свечано отворен Фестивал у Шлезвиг-Холштајну. Наступали су чланови Елбске филхармоније Севернонемачког радија под управом Карине Канелакис, која је за програм одабрала дела Антоњина Дворжака – Концерт за виолончело и оркестар у ха молу, опус 104, као и Прву симфонију Густава Малера, названу Титан.

Као солисткиња наступила је руска виолончелисткиња Анастасија Кобекина, рођена 1994. године у породици музичара. Школовала се на Централној музичкој школи и Конзерваторијуму Чајковски у Москви, а потом се усавршавала у Берлину, Франкфурту и на Париском конзерваторијуму. Добитница је награда на угледним међународним такмичењима, међу којима су конкурси „Чајковски” и „Ђорђе Енеску”, као и признања фестивала у Гштату. Од 2018. до 2021. године била је уметница Би-Би-Сијевог програма „Нове генерације уметника”, а потом је освојила и награде Леонард Бернстајн и Опус класик. Наступала је са водећим светским оркестрима и истакнутим уметницима, а њена извођења одликују техничка сигурност, беспрекорна интонација, јасна артикулација и истанчан осећај за ритам.

Како је најављено, Кобекина ће гостовати у Београду, на концерту у Великој дворани Коларчеве задужбине 19. марта следеће године.

Дворжаков Концерт у ха молу, опус 104 настао је 1894. и 1895. године, током композиторовог боравка у Америци, а одликује га раскошан симфонијски звук са изразито лирском и виртуозном солистичком деоницом.

Други део концерта испунила је Прва симфонија у Де дуру Густава Малера, названа Титан. Малер је ово дело први пут представио 1889. године у Будимпешти, када је имао двадесет девет година. Првобитно га је означио као Симфонијску поему у два дела, без посебног програмског наслова, премда је у партитуру унео мотиве и цитате из свог вокалног циклуса Песме дечака луталице. Четири године касније прерадио га је у петоставачну „поему у симфонијској форми”, замишљену као приказ живота, патње и трагичне судбине јунака. Тада му је дао наслов Титан, према истоименом роману Жана Пола. Коначан облик композиција је добила 1896. године, када је Малер изоставио други став и одбацио програмске наслове, обликујући дело као своју Прву симфонију.

Уредница Ирина Максимовић Шашић