Џез

Албум „Jaco” снимљен јуна 1974. године, данас је најпознатији по томе што се ради о првим студијским албумима двојице легендарних џез музичара – басисте Џака Пасторијуса и гитаристе Пета Метинија. У том смислу ово је звучни запис непроцењиве историјске вредности, али и албум за који се везује неколико интересантних анегдота.

У време снимања албума, Пасториус и Метини су били веома талентовани, али и даље млади и неафирмисани музичари на џез сцени. Њих је окупио у то време знатно познатији пијаниста Паул Блеј ради студијског сешна, а на бубњевима им се придружио Брус Дитмас. Извели су пет композиција Карле Блеј и три нумере Пола Блеја.

Говорећи у каснијим интервјуима о овом снимању, Метини је навео да уопште није знао да ће снимати албум. „Нико од нас није знао. Појавио сам се на том месту за које сам мислио да је сала за пробе, али испоставило се да је то студио за снимање”, навео је Метини. Чувени гитариста ће се касније пожалити и да га је Пол Блеј натерао да користи wah-wah педалу и Marshall појачала на која није навикао, те да је у том смислу био изван своје комфорне зоне, за разлику од Пасторијуса који је користио своје појачало.

Премда бисмо жанровски овај албум могли окарактерисати као фјужн џез, далеко од тога да се радило о конвенционалном издању. Кроз девет нумера провејава дух џем сешн приступа и слободне, опуштене импровизације, која извире из сензибилитета албума и концерата Мајлса Дејвиса из раних седамдесетих. Паул Блеј свира електрични клавир, те у комбинацији са врло изобличеном Метинијевом гитаром, доминира психоделична атмосфера. У таквом музичком контексту Пасторијусов бас се издваја својим пуним и прецизним тоном и наговештава нажалост кратку, али епохалну каријеру можда и најпознатијег бас гитаристе у историји џеза.

Пет Метини истиче како је ово примарно албум Пола Блеја. На првом издању била су равноправно потписана сва четворица музичара, да би већ у следећем тиражу овај албум добио назив „Jaco”, пратећи управо Пасторијусов вртоглав успон на музичкој сцени. Албум ипак није стекао легендарни статус, а критика му је приступала са неуједначеним ентузијазмом. Премда је чињеница да овде не чујемо Метинија у његовом препознатљивом стилу, те да се ради о студијском и издавачком ексцесу, ово је албум интересантног сензибилитета и узбудљиве музике на раскршћу две ере – раног фјужна обележеног Мајлсовом психоделијом и оног јасније, чвршће структуре, који ће највише прославити бендови попут Weather Report, у којем је такође Џако Пасторијус оставио важан траг.

Аутор Никола Марковић.