Наташа Миловић: Делезов анти-едиповски стоички етос (1)

Наташа Миловић доводи у везу два, наочиглед, неспојива аспекта у философији Жила Делеза: онај који се тиче његове (и Гатаријеве) критике психоанализе и психоаналитичког поимања жеље и онај који је у вези са делезовским стоичким мотивима. За повезивање ова два аспекта Делезове философије – од којих је први пресудно везан за Делезов рад са Феликсом Гатаријем – од посебне важности је њихово измештање поимања жеље из едиповског троугла и удео таквог измештања у контексту целине Делезове философије и њених стоичких мотива. Делезово и Гатаријево поимање жеље се стога разматра упоредо са њиховим схватањем афективности, тела без органа, неорганског тока живог, догађаја и постајања, као и са њиховом рецепцијом ничеанског amor fati.

У том контексту ауторка запажа реактивне и афирмативне аспекте Делезове философије, те настоји да покаже да су ови реактивни који се тичу напада на психоанaлизу, између осталог, у вези са његовом критиком онога што се може именовати као „антистоички сентименти”, док су афирмативни аспекти његове философије, између осталог, у вези са испитивањем путева за генерисање стоичких сентимената. Овако приступајући, Наташа Миловић настоји да на један делезовски начин приђе самом Делезу и уобличи визуру за поимање једног необичног и несавременог философско-теоријског и животно-практичког држања које се може назвати – „делезовски анти-едиповски стоички етос”.

Читао је Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.