Мајстори барока

Композитор и виолиниста Франческо Манфредини, рођен 1684. године у тосканском граду Пистоји, долази из музичке породице – његов отац био је тромбониста у цркви у родном граду и на сина је пренео љубав према музици и музичко знање. Захваљујући очевим професионалним везама, млади Манфредини је још као дечак отишао за Болоњу где је студирао код реномираних мајстора – часове виолине је похађао код Ђузепа Торелија, док га је контрапунктом подучавао Ђакомо Перти. 

Следећи записи о музичкој активности Франческа Манфрединија датирају из 1700. године, када га је као шеснаестогодишњака пут одвео у Ферару, где је добио намештење првог виолинисте у цркви Санто Спирито. Четири године касније вратио се у Болоњу, у новоформирани оркестар базилике Сан Петронио, и у том периоду постао је и члан најважније музичке институције овог града – Академије Филармонике, такође у капацитету виолинисте. Године 1704. објавио је и своја прва остварења – Дванаест камерних соната које је груписао у збирку под називом „Кончертини пер камера, опус 1”.

Даљи писани извори наводе да је након 1711. године Манфредини провео одређено време у Монаку. Претпоставља се да је био у служби принца од Монака, Антоана I Грималдија, у „функцији композитора и интерпретатора инструменталне музике”, како наводе рукописи са двора. Ипак, детаљи и тачна дужина његовог боравка нажалост нису утврђени. Наредни доступни подаци о животу овог музичара указују да се 1724. вратио у свој родни град Пистоју, где је био активан као капелмајстор катедрале Светог Зена, све до своје смрти, 1762. године. 

Ауторка: Саша Тошковић.