М. Дамјановић, П. Крстић, В. Меворах: Немачки разрачуни с прошлошћу (1)

Провокативни текст Ернста Нолтеа „Прошлост која неће да прође” и критичка реакција Јиргена Хабермаса која је уследила у виду есеја „Једна врста санације штете: апологетске тенденције у савременој немачкој историографији”, покренули су сигурно најбурнију расправу у Немачкој пре уједињења, наиме, јавни спор историчара који ће убрзо добити препознатљиво име које се више и не преводи на друге језике: Historikerstreit. Супростављене интерпретације нацистичке прошлости, објављене у размаку од само неколико недеља током лета 1986. године, чије преводе ћемо током ове недеље емитовати на Трећем програму, изазвале су расправу која је намах прерасла уске оквире струке: продрла је у јавну сферу и отворила дебату о (зло)употреби прошлости у политичке сврхе.

Тада покренута питања, могло би се рећи, и данас траже одговоре. Многе дилеме о немачкој недавној историји које су први пут артикулисане тим интензитетом те 1986. године – да ли је Холокауст јединствен или упоредив са другим геноцидима и где су границе поређења; шта значи историзовати радикално зло; у којој мери једна демократија може или сме да истрпи злодела властите прошлости – поново се јављају, овога пута у глобалном контексту: у споровима око колонијалних злочина, ропства и расизма.

Аутори овог текста настоје да понуде историјски и теоријски контекст у којем ће моћи да се разуме зашто је тачка спора између Нолтеа и Хабермаса доживљена као граница која раздваја критичко суочавање с прошлошћу од ревизионизма. Истовремено, они су желели да покажу и зашто је Historikerstreit, укључујући и његове савремене одјеке, такозвани Historikerstreit 2.0, важан модел за промишљање везе између историографије, друштвеног памћења и актуелне политике.

Тект чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.