Опера – Ђовани Батиста Перголези: Ливијета и Траколо

Опера буфо – италијанска комична опера – рођена је из ових напуљских оперских интермеца, који са главним делом нису имали ни текстуалну, ни музичку везу и које су изводили потпуно други певачи. Њихова сврха је била да забаве публику за време паузе и често је, као што је то случај са Ливијетом и Траколом, њихова популарност превазилазила дело у оквиру којег су изведени. Либрето за поменуто дело је написао напуљски песник Томазо Маријани, користећи карактеристичан дијалекат овог града, а само дело подсећа на праву слепстик комедију, односно на ренесансни пучки театар, препун сексуалних алузија и сировог подсмеха, у фарсичној традицији комедије дел арте.

Током наредне две деценије, Ливијета и Траколо извођени су широм Италије, али и у најважнијим европским оперским центрима попут Беча, Прага, Париза, Лисабона, Хамбурга, да наведемо само неке. Сваки пут интермецо је инсцениран у оквиру неке друге озбиљне опере, али је такође мењао и наслове па је познат и под именима Лукава сељанка, Лажни луди лопов, Траколо надрилекар, Лажна Пољакиња, Лопов кога је променила љубав. Такође, Карло Голдони и Пјетро Кјарини су прерадили текст и музику у две краће опере Лажни лудак и Љубав чини човека слепим.

Сама листа ових наслова може да послужи као сажетак радње: Ливијета, способна и лукава девојка са села покушава да приведе правди лопова и женскароша по имену Траколо. Она то успева после бројних перипетија, преоблачења у младог Француза и лажну Пољакињу, да би на крају обоје утврдили да су се међу њима родила љубавна осећања. Траколо прихвата да се одрекне свог дотадашњег живота – да више не пљачка и не вара људе, како би заузврат добио руку и поверење храбре Ливијете.

Уредница Ксенија Стевановић