Пијанизми Балкана - Горан Филипец

Након епохе модернизма у којој је коначно била заокружена поставка музичког канона, те спровођењем, под идеолошком матрицом овог културног модела, кроз дуги 20. век утопистичке потраге за „истином” музичког дела, скептицизам постмодерне према „великим причама”, преусмерио је крајем столећа фокус извођача на друге тежње. Концепт универзалног, трансисторијског значења музичког остварења замењен је интересовањем за историјске модалитете његовог постојања у конкретном простору и времену, што је извођаче усредсредило колико на материјалне чиниоце попут аутентичних инструмената, толико и на проучавање стилистике и конвенција извођења епоха у којима је одговарајућа литература настајала. Ова пракса познатија и као Historically informed performance (или како се у домаћој литератури преводи као Историјски информисано извођење) од самих почетака доминантно је било оријентисано на музичке праксе предмодерног доба, односно на барокну и музику класицизма, да би тек касније било проширено и на временски блискију епоху романтизма. Окретање раним варијантама клавира 19. века у извођачким праксама пијаниста као што су Тобијас Кох, Јан Фермулен или Александер Мељников било је пионирско, те пружило драгоцена нова осветљења управо романтичарске литературе. У том контексту, може се поменути то да и на нашим, балканским просторима, тачније у Загребу, већ читаву деценију делује организација „Кристофоријум” која у оквиру циклуса Плејел Светислава Станчића нуди прилику бројним пијанистима да концертирају на овом, али и другим историјским клавирима из своје колекције. У појединим уметничким праксама уочљив је, међутим, и један сасвим засебан приступ који заинтересованост за историјске начине извођења литературе не манифестује нужним окретањем аутентичним инструментима, већ их афирмише управо на савременом клавиру, стварајући тиме занимљив еклектичан спој историјски просвећеног са технички напредним. Управо такав приступ показује савремени хрватски пијаниста Горан Филипец, један од најистакнутијих класичних музичких уметника из ове земље на светској сцени. Оријентисан ка романтичарском репертоару, Филипец у сарадњи са издавачком кућом Naxos већ низ година реализује албуме засноване на афирмацији овог концепта, настојећи да слушаоцима представи управо неке од заборављених извођачких манира које је 20. век одбацио као исувише слободне и субјективно интониране. Њих Филипец луцидно спаја са високим савременим стандардима тонске естетике које му пружа модерни клавир, успевајући да створи јединствен уметнички израз.

Рођен 1981. године у Ријеци, Горан Филипец је основно и средње музичко образовање стекао у родном граду да би школовање наставио на приватној Високој школи за музичку уметност „Ино Мирковић” у Ловрану код Марине Амбокадзе, односно касније на Музичкој академији у Загреду, у класи Јевгенија Зарафиантса. Усавршавање потом наставља изван домовине, најпре на Конзерваторијуму Чајковски у Москви код Наталије Трул за коју је истицао да је остварила кључни утицај на његово уметничко формирање, а затим и на Институту за музику пијанисткиње Оксане Јаблонске у Италији. Велико интересовање које развија за историју извођачких дисциплина одвешће га и у Париз, на Сорбону, где 2014. године стиче уметнички докторат из области пијанистичког извођаштва 19. и 20. века. У раним годинама каријере, Горан Филипец је освојио неколико угледних такмичења – оног са именом Мариа Занфија у Парми, али и са друге стране Атлантика – на конкурсу Хозе Итурби у Лос Анђелесу, те такмичењу Парнасос у Мексику. ови успеси, посебно на америчком континенту донеће му афирмацију захваљујући којој 2006. године дебитује у Карнеги холу, те исте године бележи наступе широм Северне и Јужне Америке, у Јапану, и свакако у европским земљама. Његова професионална пракса у протеклих двадесет година развијаће се потом на два плана – пијанистичком делујући као концертни и студијски музичар, и педагошком, на којем се остварује као професор клавира и историје извођаштва, данас у звању ванредног професора на Академији за умјетност и културу у Осијеку. Важан сегмент његовог уметничког деловања представља студиски ангажман, који започиње 2012. године албумом са делима Франца Листа (у питању је био двоструки албум чији су снимци реализовани годину дана раније у поводу 200. годишњице композитора). Изузетан афинитет са стваралаштво Франца Листа и резултати на плану извођења његове музике, препоручиће Горана Филипеца Naxosu, престижној дискографској кући глобалног значаја, са којом потписује уговор 2016. године, реализујући до данас чак девет албума за овог издавача, првенствено оне са музиком Листа, али и Шопена, потом један запис Скарлатијевих Соната у оквиру Наxосовог пројекта снимања свих његових дела овог жанра, као и један албум са музиком Беле Бартока и Шандора Решовског. Поред ових издања, за мању дискографску кућу Гранд Пиано у саставу Наxосове корпорације, Горан Филипец је реализовао и два албума са комплетном клавирском музиком хрватског композитора Благоја Берсе који допуњују не само каталог пијанисте, већ сведоче и о високом квалитету његовог уметничког израза. Магазин „Ритмо” је тако истакао да је Филипец пијаниста „техничке бриљантности која му омогућава да интерпретацији приступа узбудљиво, са бујношћу имагинације, сензибилитета и блиставости какве нисмо навикли чути у данашњем времену”, док га је критичар чувеног часописа „Пианист” описао као „Невероватно самоувереног и харизматичног мађионичара који зна како да споји бравуру Хоровица или Цифре са ригорозном прецизношћу данашњих виртуоза.” И заиста, Горан Филипец плени јасноћом клавирског звука, у којем се сједињују изразит поетски осећај са техничком супериорношћу који, гледајући његову педагошку генеалогију, своје корене имају у руској пијанистичкој школи, евидентној у афирмисању богате сонорности и вокалног идеала у креирању мелодијске компоненте.

Окренут романтичарској извођачкој пракси, Филипец је на овом албуму направио реминисценцију на стилистику извођења карактеристичну за 19. и почетак 20. века. а коју у контексту романтичарске естетике краси значајно већа слобода у превођењу нотног теста у звук, у поређењу са стандардима који су постављени у протеклом столећу. Та слобода се очитује колико у упадљивијом рубату, агогичким растезањима музичког тока, наглашеном реторичношћу и наративношћу у излагању материјала, односно уопштено посматрано оштријом карактеризацијом музике, толико и у спорадичним изменама партитурног записа, односно концертним низањем дела у маниру популарних потпурија. Управо такав концепт Филипец је пренео и на помрнуто издање те је избор дела уоквирен као след мањих минијатура – углавном Прелида и Валцера као кратких "увертира" у надовезану attacca већу форму. Један од тако начињених диптиха на албуму чине Прелид опус 28 број 18 и Фантазија у еф-молу опус 49 Фредерика Шопена, које репродукујемо у емисији.

У свом ходу по одавно напуштеним стазама романтичарског пијанизма, Филипец се на једном од својих албума насловљеном Паганини на клавиру из 2018. године окренуо транскрипцијама и варијацијама дела овог виолинског виртуоза, које су начили неки од најзначајнијих пијаниста епохе, попут Франца Листа, Марка Хамбурга, Феруча Бузонија, Игнаца Фридмана и других.

Сећање на Листову традицију свирања Филипец настоји да сачува и мимо дискографског и концертног контекста, те је тако 2011. године у Женеви основао и „Друштво Франц Лист” са мисијом промовисања стваралаштва и укупног наслеђа мађарског композитора који је један део живота провео у овом граду. За Naxos, Горан Филипец је снимио укупно пет албума са Листовом музиком чиме опус овог ствараоца заузима централно место и у дискографији пијанисте. Поменућемо да је након првог албума за овог издавача са Етидама по Паганинију 2012. године, Филипец реазливао и избор дела из различитих циклуса, и то у њиховим ређе извођеним – углавном раним верзијама, односно три данас такође мање заступљена концертантна Листова дела: Фантазију на мађарске народне теме, Шпанску рапсодију и Тотентанц.

Из богатог дискографског опуса Горана Филипеца посвећеног Францу Листу у емисији репродукујемо две Етиде по Паганинију, као и прву верзију Сонате квази уна фантазије „После читања Дантеа” из друге свеске Година ходочашћа по Италији Франца Листа које је пијаниста забележио 2025. године.

Аутор емисије: Стефан Цветковић