Грамофонија – Сопран Маргерита Карозио изводи арије из опера

Компилација са снимцима наступа славне оперске диве, објављеним 1946, 1947, 1949, 1950 и 1952. године за И-Ем-Ај Италија, први пут се нашла у италијанској едицији His Master’s Voice – La Voce del Padrone 1968. године, непуну деценију након певачициног пензионисања. Колекција је обухватала двадесет пет албума са снимцима великана опере претежно насталих средином XX века, а рекламирана је под слоганом „најцеловитија колекција златних гласова опере”. Програмске коментаре већине издања написао је чувени италијански оперски новинар Гвидо Тартони, познат по биографијама славних уметника и спортиста. Међутим, у његовом програмском коментару за плочу коју емитујемо акценат је на биографији Маргерите Карозио, без појединости о снимцима и условима њиховог настанка. Што је још значајније, осим имена солисткиње, нису наведена имена других извођача и ансамбала. Без обзира на то, плоча је била веома популарна, те је истовремено објављена и у енглеској верзији исте едиције, а деценију касније је постала део чувених колекција „Историјски архиви” и „Дискотека класика”.

Маргерита Карозио је средином двадесетог века била више од оперске звезде. Пре би се могло рећи да је била „медијска личност” у данашњем смислу речи, а о њој се причало и писало у свим водећим продукцијским кућама Европе и Америке, као оперској, позоришној и филмској звезди, гламурозној модној икони снажног карактера која је одбила понуде холивудских корпорација како би се посветила певању. Међутим, њена популарност није засенила уметничке квалитете, те је деценијама неуморно наступала пре свега у италијанским, али и у светским оперским продукцијама, тумачећи изузетно велики број разнородних улога. У време објављивања ове плоче је била у пензији у којој се посветила музичкој критици у њеној родној Ђенови, остајући део оперског живота у средини из које је потекла. Преминула је 2005. у 97. години живота.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић