Уметност интерпретације – Валери Гергијев

Рођен у Москви, у породици из Осетије, Гергијев је детињство провео у Владикавказу, у Северној Осетији где је и почео да учи музику. Студије је завршио у класи Иље Мусина на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу 1977, а већ наредне године постао је асистент Јурија Темирканова, главног диригента тадашње Опере Киров, односно данашњег Мариинског театра. Каријера Валерија Геријева остала је нераскидиво везана за ову оперску и балетску кућу, у којој је 1988. постао најпре главни диригент, те уметнички директор, а којом и данас непркосноновено руководи. Са отварањем Совјетског Савеза крајем осамдесетих година прошлог века, Гергијев је почео да стиче углед и на Западу, па је почео најпре да наступа као гостујући диригент значајних европских оркестара и оперских кућа, да би потом 2005. године стао на чело Лондонског сифмонијског оркестра, а 2015. и Минхенске филхармоније. Током последње две деценије, Гергијев је наступао готово са свим великим светским оркестрима и на сценама најзначајних оперских кућа, али је до велике промене дошло 2022. године, када је након почетка сукоба у Украјини и одбијања Гергијева да осуди акције руских власти, у потпуности замрла његова активност ван граница Русије.

Гергијев се у својој дискографији пре свега усмерио ка делима руских аутора, бележећи оперска и симфонијска остварења Глинке, Чајковског, Бородина, Римског-Корсакова, Прокофјева, Шостаковича, Стравинског, Мусоргског и Шчедрина. Поред ових аутора, значајни су и његови записи комплетних сифмонија Густава Малера, као и дела Дебисија, Берлиоза, Листа, Брамса и других.

Диригентска техника овог уметника је интересантна, јер не користи штап, већ диригује рукама, које се не крећу у ритму, већ више трепере, пратећи карактер музике. Према сведочанствима музичара, током проба, Гергијев настоји да добије звук који жели, а све детаље препушта инспирацији током самог концерта. Однос са музичарима је такође занимљив – истовремено и одлучан и демократичан. Он тако наводи: „И ја сам музичар, као што су и они. Ми смо једнаки, али се ја налазим у центру“, али и додаје „демократија није добра када је реч о музици – не можете гласати за исправну динамику и темпо.”

Уредница емисије: Ивана Неимаревић