Почеци опере у Москви – Дела Ђованија Алберта Ристорија и Јохана Адолфа Хасеа.

Пре него што је Москва добила оперско позориште, у овом граду опера се могла чути само у посебним приликама. Престоница Руског царства је од времена Петра Великог постао Санкт Петербург, но крунидбене церемоније су се још увек одржавале у старом центру државе – Москви. Управо за те прилике огранизоване су раскошне италијанске оперске представе које су означиле почетак оперског живота у овом граду. Прва опера чије је извођење забележено у Москви јесте комична опера Каландро италијанског композитора Ђованија Алберта Ристорија. Заснована на истоименој познатој ренесансној комедији Бернарда Бибијене, ова Ристоријева опера буфо премијерно је представљена публици, 1726. године у дворцу Пилниц надомак Дрездена, што је и за области Северне Немачке, био један од првих сусрета са италијанском комичном опером. Композиторов отац, Томазо Ристори, био је импресарио путујуће позоришне дружине, која је од 1715. године била ангажована на саксонском двору у Дрездену. Саксонски изборни кнез и пољски краљ Август II Јаки, поводом крунисања руске царице Ане Ивановне у Москви, позајмио јој је читаву трупу, која је, поред породице Ристори, обухватала и девет певача.

Једанаест година након московског извођења Ристоријевог Каландра, поводом крунисања царице Јелисавете Петровне, у Москви је изведена још једна италијанска опера, Титово милосрђе Јохана Адолфа Хасеа. Настала 1735. године на либрето Пјетра Метастазија и премијерно изведена у Пезару, Хасеова опера се проширила европским оперским сценама, а већ 1738. године изведена је и у Дрездену. Њено извођење у Москви 1742. године представљало је врхунац раскошних крунидбених свечаности за које је подигнуто и привремено дворско позориште. Занимљиво је да ће осамдесетих година XVIII века ова Хасеова опера постати и део репертоара Петровско-Мадоксове дружине, прве сталне оперске трупе у Москви.

Аутор Арђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић