Актуелност историјског наслеђа у култури – говоре Јован Пејчић и Томислав Павловић

У свим сегментима културног живота манифестује се неки облик историјскoг наслеђа, а његова вредност се обнавља са сваком новом културном епохом и огледа се у стилским конфигурацијама, естетским оријентацијама, религиозним тумачењима, језичким изразима и филозофским истраживањима. Историјско наслеђе у уметности, филозофији, науци, религији није само чињеница из прошлости културе, већ живи начин трајања људске културе која не престаје да карактерише човеково деловање. У том смислу, историјско наслеђе је неизбежан актуелни изазов како за савремене ствараоце и уметнике, тако и за филозофе и теологе, који, суочени са друштвеним и културним променама, појам историјског искуства и наслеђа развијају у новим истраживачким смеровима.

Како наглашавају организатори овог научног скупа, Културни центар Крушевац и Српско филозофско друштво, 36. заседање Крушевачке филозофско-књижевне школе има неколико основних циљева: први, да се покаже актуелност историјског наслеђа у уметности, филозофији и другим хуманистичким областима; друго, да се покаже како ове духовне области обликују и актуелизују историјско наслеђе у праксама надолазеће техничке доминације и посртања традиционалних културних парадигми; треће, да се појам историјског наслеђа протумачи кроз појмове идентитета, сећања, стваралаштва, језика и њима сродне појмове; и четврто, да се покаже релевантност и актуелни значај историјског наслеђа како у погледу историјске науке, тако и у погледу посебних нучно-историјских области.

Снимак је забележен 6. јуна у Белој сали Културног центра Крушевац.

У сутрашњој емисији овог циклуса можете пратити излагањe Марка Недића „Нова српска књижевна критика на почетку 20. века”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.