Штјепан и соната бечке композиторске школе

Представљамо две сонате Јозефа Антоњина Штјепана из серије коју је седамдесетих година 18. века објавио бечки издавач Аугустин Бернарди. Реч је о четвороставачним делима у којима се Штјепан удаљава од ранијих, слободније обликованих соната и окреће јасније профилисаном циклусу и развијенијем сонатном облику. Посебно је значајно проширење хармонских средстава, укључујући смелу употребу дисонанци, које постају важно средство обликовања музичке драматургије.

У другом делу емисије представљамо дела Франтишека Ксавера Душека, чешког композитора, пијанисте и педагога рођеног 1731. године, који је након школовања у Прагу и Бечу највећи део живота провео у Прагу, где је био међу најугледнијим музичарима свог времена. Као ученик Георга Кристофа Вагензајла и учитељ Леополда Кожелуха, Душек је имао важну улогу у преношењу и обликовању музичких идеја бечке школе у чешкој средини. Његове сонате за инструменте са диркама писане су првенствено за потребе наставе и кућног музицирања, али међу њима налазимо и дела већих амбиција. У њима се преплићу галантни стил, достигнућа бечке школе и утицај севернонемачке осећајности Карла Филипа Емануела Баха, уз све израженије ослањање на могућности раног клавира. Посебно место заузима Соната број 23 у це молу, једина међу његовим сачуваним сонатама у молском тоналитету, коју је сам означио као дело за клавир и која по димензијама и изразу превазилази оквире педагошке литературе. Аутор емисије је Срђан Атанасовски