Музика вива – 34. Међународна трибина композитора у Београду

На почетку ћете чути Три комада за кларинет нашег аутора старије генерације, Анте Гргина. Овај кларинетиста, композитор и педагог, композицију је посветио свом млађем колеги, Вељку Кленковском. Дело чине три садржајно различита комада – први ослоњен на авангардна достигнућа музике XX века, други романтични валцер и трећи, написан у форми песме и испуњен бриљантним пасажима.

Дело Хоризонтала Олге Јанковић представља солистичку тачку главне јунакиње њеног балета Кросна, који се састоји од два дела – Хоризонтале и Вертикале. У овом делу, она се бави различитим темама – од живота после смрти, од супростављања диктатури и слободи мисли. Хоризонтала за солу хармонику представља „тескобу савременог живота, борбу коју непрестано водимо и бол који носимо са собом”.

Потом ћете чути композицију qubits of blue за флауту соло Марка Васића. Овај аутор млађе генерације ствара у пољу савремене уметничке и примењене музике. Дело са којим се представио испитује квалитативне и квантитативне границе звука, као и психолошке аспекте слушања и формирања естетског доживљаја.

Следи дело Ток за Ешу Елегуа кубанског композотора Луиса Франца Агуиреа. Овај вишеструко награђивани композитор, виолиниста и диригент који данас живи у Данској, инспирацију за композицију пронашао је у афро-кубанској религији Сантерија и њеном божанству Ориши Ешуу Елегуи. Комад призива обожавање и слављење овог божанства, стварајући праву малу „инструменталну монодраму”, са френетичним звучним блоковима, богатим текстурама, певањем и ударањем по телу. Композицију Ток за Ешу Елегуа Луиса Франца Агуиреа изводи обоисткија Ивана Дакић.

Након композиције Пејзаж и подсећање мађарског аутора Петера Дурка, следи остварење Nonmeagre америчког аутора Виктора Арула. Рођен 2000. године, овај млади уметник и докторанд на Универзитету Харвард ради у области вишемедијских уметности. Дело којим се представио у Београду инспирисано је апстрактним бићем које не успева да се уклопи у своје окружење, што временом изазива фрустрираност и на крају и његову пропаст, а да окружење ни не примећује ову борбу.

Дело Игра креације Џефрија Гордона настало је као поруџбина харфисткиње Симфонијског оркестра Франкфуртског радија и инспирисано је звучном естетиком треће деценије XX века, виђене кроз призму композиторовог личног, класичног језика. Тематски се ослања на два позната остварења – Игру Клода Дебисија и Стварање света Даријуса Мијоа, које аутор сада третира на необичан начин, коришћењем проширених техника свирања.

Емисију ће заокружити остварење Дринд, буколика и транс Драшка Аџића. Ова композиција за две виолине настала је као поруџбина виолинисткиња Мирјане Нешковић и Јелене Димитријевић, које су је и интерпретирале на овом концерту. Наслов Дринд потиче од речи из влашког језика за дрндало, справу којом се тресла вуна и кроз овај мотив се композиција повезује са пасторалним амбијентом и паганским светом. Две виолине су третиране као један инструмент, њихове мелодије се преплићу и прожимају, призивајући старобалканску хетерофонију.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић